Dečja graja širila se nekada kako iz seoskih, tako i iz gradskih dvorišta. Novo vreme, novi trendovi suočili su danas iste ove prostore sa padom nataliteta. Samo su retki parovi hrabri da na svet donesu više od dvoje dece! Kako ovu pojavu vidi Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije, stručnjak bogatog iskustva upravo u radu sa mladim roditeljima i njihovim podmlatkom? Na žalost, najčešće onda kada kakav ozbiljniji problem u odrastanju izbije na površinu.

Ograničenje prostora življenja

Prelazak iz industrijske epohe u doba elektronike je ponudio  drugačije uslove za život i smanjio potrebu za žrtvovanjem - što je važan psihološki momenat. Izgradnjom prvih visokih kuća u gradu, naročito solitera, sužen je životni prostor - totalno suprotan prirodnom ambijentu porodične kuće, koja ima dvorište. Tu kuću je čovek gradio gde hoće, nameštao je kako želi, kako odgovara njegovim potrebama, po uzoru na neke tradicionalne obrasce. Međutim, prelaskom u grad, čovek je prinuđen da živi gde mora. To je slučaj za većinu ljudi koji žive u višespratnicama, gde je fizički ograničen prostor, jer se najčešće grade stanovi površine od pedesetak kvadrata.

Biološka ugroženost

U gusto naseljenom prostoru čovek se oseća biološki ugroženo. Zamislite samo situaciju u porodicama čiji članovi odlaze na posao u isto vreme, kada nastane gužva ispred toaleta. To je pravi primer biološkog modela za agresivno ponašanje. Isti problem je veoma prisutan na velikim farmama, kod pilića koji se gaje na malom prostoru i koji zbog toga fizički ugrožavaju jedni druge. Rezultat toga je ogromna agresivnost. I ljudi koji žive na malom prostoru - na neki način ugrožavaju jedni druge.

Malo prostora za radost

Nastavak priče se odnosi na prezaposlenost žene, koja je fizički iscrpljena i kojoj ostaje malo prostora za radost življenja. Mnoge majke koje nemaju dovoljnu podršku muževa, doživljavaju novu trudnoću kao muku, a ne nešto čemu treba da se raduju. To se dešava kada očevi ne učestvuju u odgajanju dece.

Nažalost, došlo je do gubitka ravnoteže među polovima, pa je samim tim ugrožen i biološki nagon za opstankom, odnosno za gajenjem više dece. Na jednoj strani je sve više feminiziranih muškaraca, a na drugoj pomenuto agresivno ponašanje. S obzirom da se kroz ovu priču prepliću i istorijske činjenice, evidentno je da nastaje svojevrstan fenomen. Kao usud nam se događaju ratovi, koji dovode do gubitka muškog dela populacije. A kada dođe do gubitka ravnoteže među polovima, menja se i socijalna matrica.

Mekane generacije

U skorašnjem periodu je primetan talas prezaštićivanja, odnosno biološka potreba majke da zaštiti sinove, što za posledicu ima takozvane „meke mladiće". Oni su čak i medijski nesvesno gurani protiv muškosti, protiv muškog odrastanja, sa osećanjem krivice o Srbinu ratniku, o kolektivnoj krivici od koje treba bežati. Tako danas u našoj sredini postoji i problem generacijskog sukoba, pre svega odgajanje «mekanih generacija», koje emotivno sazrevaju tek u kasnim tridesetim. U sklopu toga se beleži još jedan disbalans. Forsira se seksualnost kod devojčica, koje prerano stupaju u odnose, a još uvek nisu zrele - ni biološki, ni emotivno, ni socijalno, ni intelektualno. Zato mnoge od njih kasnije imaju velikih problema sa seksualnošću. S tim u vezi je i činjenica da danas veliki broj devojaka za partnere biraju muškarce duplo starije od sebe.

Forsiranje hedonizma

Kada se uzmu u obzir svi faktori, kao i to da se u današnje vreme forsiraju hedonizam i seksualna sloboda, onda pojedine osobe  ulazak u brak ili eventualno proširivanje porodice doživljavaju kao napor. Ukoliko je u porodici evidentno često odsustvo oca, odgajanje dece predstavlja dodatni stres za ženu na kojoj je najveći «teret». Još ako se desi da bude ostavljena, sputana materijalnim uslovima, teško se odlučuje da nešto promeni.

Društvo nije u potpunosti pozitivno okrenuto ka životu. Čitavo čovečanstvo se sve više okreće ka ekstremnom zadovoljstvu, a u nedostatku prave radosti - agresivnost služi kao podsticaj za dizanje iz depresije. Primetno je da zemlje koje «zavode disciplinu» u drugim, «nepodobnim» zemljama (čak započinju i ratove), objavljuju takve vesti u doba dana kada su njihove porodice na okupu, kada za večerom posmatraju kako njihove vlade «zavode red». Upravo to govori o kolektivnoj depresiji i potrebi da se ekstremnim podsticajem opravdaju postupci, a istovremeno  ponudi uzbuđenje.

Roditeljstvo je nešto više

Savremeno čovečanstvo je umorno, iscrpljeno i strošeno (govorim pre svega o zapadnoj civilizaciji.) Ostaje se budno do duboko u noć, a gubitkom spontanosti i životne radosti se smanjuje želja za rađanjem, za obnavljanjem života. Čovek je okrenut hedonizmu, permanentnom i ekstremnom zadovoljstvu. Rađanje dece svakako je čin koji iziskuje neophodno odricanje od mnogo čega Međutim, pojedne osobe svoje roditeljstvo prihvataju  nevoljno, bez aktivnog učestvovanja u tom procesu tako da smo danas često svedoci neuspešnog roditeljstva. Jer, biti pravi roditelj  veoma se razlikuje od toga da se sa detetom povremeno poigra (ili da se redovno plaća alimentacija!?). Roditeljstvo je nešto mnogo uzvišenije!