Problemi sa nesanicom i hroničnim umorom: Zbog čega ne možemo da se naspavamo?

Spavanje predstavlja vrstu "čišćenja" mozga od proteina beta-amiloida koji može biti odgovoran za razvoj bolesti. Takođe, san je i, što je svima poznato, fizički odmor za telo i zato je jako bitno naspavati se svakog dana.

U zavisnosti od godina i dnevnih obaveza, nekome je potrebno više, a nekome manje sna. Recimo, novorođenčad spavaju oko šesnaest sati dok je odraslim osobama potrebno 7-8 sati dnevno. Starijim ljudima dovoljno je i manje od sedam sati.

Hronični umor je prvi znak neispavanosti, i signal čoveku da mora da uspostavi bolji ritam spavanja i izbegne posledice, kaže Joana Valoszek, naučica na odeljenju za psihologiju Univerziteta u Melburnu.

Mozak prepun otpada

Prema istraživanjima, ljudi koji loše spavaju imaju veću šansu od razvijanja Alchajmerove bolesti kao i desetak drugih hroničnih bolesti.

Stručnjaci sa Univerziteta u Vašingtonu su obavili ispitivanje i otkrili šta se dešava u mozgu kada patimo od nesanice.

Spavanje predstavlja jednu vrstu "čišćenja" mozga; kada ne spavamo, mozak se zatrpava raznim otpadom, poput proteina beta-amiloida. Visoke količine ovog proteina karakteristične su za ljude koji imaju genetske predispozicije da obole od Alchajmera pa se smatra da je upravo ovaj protein ogovoran za pojavu ove bolesti.

Dok spavamo naš organizam prolazi kroz različite faze sna. Te faze traju 90 minuta i mogu se završiti i kraćim periodima u kojima smo budni. Ukoliko ne uspevate odmah da zaspite nemate razloga za brigu - jedna neprespavana noć ne predstavlja nikakvu opasnost, ali ako se to ponavlja vi ipak razmislite o razlozima zbog kojih ne spavate i poradite na njima.

Pronađite pravu terapiju

Ukoliko ne možete da se naspavate ni nakon uvođenja novih navika, možda su vam potrebne konsultacije sa lekarom koji če utvrditi da li patite od poremećaja spavanja. 

Ukoliko lekar potvrdi problem, najverovatnije će vam prepisati lekove za spavanje, terapiju vezanu za apneju u snu ili kognitivnu bihevioralnu terapiju protiv nesanice.

Kognitivno bihevioralna terapija predstavlja jedan vid psihoterapije i odličan je izbor ukoliko izbegavate da koristite lekove.

Uzroci nesanice

Uzroci nesanice su mnogobrojni: različito vreme ustajanja, različito vreme odlaska u krevet, rad po smenama, redovno uzimanje lekova za povišen pritisak, alergije, astmu, depresiju... 

Ali na kvalitet sna u toku noći može uticati popodnevna dremka, koja, ukoliko je praktikujete, ne bi trebalo da traje dugo.

Hrana i piće imaju veliku ulogu...

Alkohol dovodi do čestih buđenja u toku noći, dok kofein i nikotin razbuđuju. 

Nesanicom se mogu nazvati i poremećaji spavanja kao što je sindrom nemirnih nogu, od kog pati deset posto ljudi.

Čest poremećaj je opstruktivna apneja (zastoj disanja koji dovodi do smanjenja nivoa kiseonika u telu), od koga pati 24 posto muškaraca i 9 posto žena.

Trikovi za kvalitetniji duži san

Podesite alarm za spavanje

U vreme moderne tehnologije nismo ni svesni koliko odlažemo spavanje zbog npr. društvenih mreža. Spremimo se za spavanje, legnemo i ostanemo budni dosta duže zbog telefona u rukama. Zato namestite alarm i kada zazvoni ostavite telefon sa strane i naspavajte se.

Rituali

Počnite od najlakših stvari - ostavite telefon sat vremena pre sna, napravite sebi opuštajuću kupku, pustite muziku koja vas opušta, pročitaje poglavlje omiljene knjige ili prelistajte vaš omiljeni časopis...

Vodite dnevnik spavanja

Pokušajte da zapišete sve dobre stvari koje ste primetili na sebi nakon što ste se lepo naspavali, isto tako i nakon neprospavane noći ili vikenda punog zabave i ludih žurki.