10 važnih činjenica o miomu materice

Miomi su najčešći tumori u ginekologiji. Oni se javljaju u središnjem mišićnom sloju materice, koji se naziva miometrijum, i mogu da rastu prema trbušnoj duplji ili prema materičnoj šupljini (što je za trudnoću nepovoljnije). Iako se govori - miom, u praksi je retko da postoji samo jedan.

Uzrok nastanka mioma je i dalje nedokučiv, jedino se zna da prestankom lučenja estrogena u jajnicima (postmenopauza) njihov rast prestaje, pa dolazi do smanjenja. Inače, miomi su okrugli, sastavljeni iz više slojeva, tako da građom podsećaju na glavicu luka. Retko nastaju u grliću materice ili u blizini jajnika.

Koliki su miomi?

U početku su mikroskopskih dimenzija, da bi tokom rasta mogli da postignu dimenzije fudbalske lopte. To su tumori mišićnog sloja materice sa dosta vezivnog tkiva, pa se nazivaju i fibromiomi i lejomiomi.

Da li miomi mogu da se promene i postanu maligni?

Strah od toga da miomi mogu da se promene i postanu zloćudni, praktično je bezrazložan, jer je dokazano da manje od jedan odsto mioma može da pređe iz benigne u malignu formu.

Uvrežilo se mišljenje da miomi izazivaju neplodnost. Da li je zaista tako?
Dosadašnja iskustva nam ukazuju da miomi retko mogu da budu uzrok neplodnosti. Ako žena zatrudni, a pri tome ima miom, naročito u ranoj trudnoći dolazi do njegovog intenzivnog rasta - kada mogu da nastanu čak i oštri bolovi, a neretko je potrebna hospitalizacija. To se, na svu sreću, ne događa često. Saznanje i radost da je nastupila željena trudnoća, zna da bude pomešana sa brigom koju izaziva podatak da pored normalne trudnoće žena ima i miom.

Kako sama trudnoća deluje na miome?

Poznato je da nivoi estrogena značajno rastu u prvom tromesečju trudnoće, a posledica toga je izuzetno ubrzan rast mioma, koji može da se poveća i desetak puta. Praćenje rasta i lokalizacija samog mioma ili više njih je najvažnija za bezbedan završetak trudnoće, odnosno porođaja.

Koji je postupak u trudnoći kada se utvrdi postojanje mioma?

Zahvaljujući modernoj tehnologiji, u trudnoći može da se nesmetano prati njihov rast i lokalizacija, pa je to razlog što se mnoge trudnoće iznesu do kraja uprkos postojanju mioma materice. Tokom graviditeta, miomi se po pravilu ne diraju, osim u izuzetnim situacijama, već se sprovodi simptomatska terapija. Ona ima za cilj da otkloni ili ublaži smetnje koje mogu da nastanu zbog prisutnog mioma. Nakon porođaja i oporavka od trudnoće, utvrđuje se pravo stanje i veličina mioma, pa tada može da se planira hirurško odstranjenje, ukoliko je potrebno.

Od čega zavise najčešći problemi koji se javljaju zbog mioma?

Glavne komplikacije koje potiču od mioma tokom trudnoće u prvom redu zavise od njegove lokacije u odnosu na posteljicu, zatim u odnosu na donji deo materice - gde se nalazi grlić, i na kraju od same veličine mioma.

Kako savladati strah ili strepnju kada žena ima miom u trudnoći?

Kada se utvrdi prisustvo mioma (svejedno da li je jedan ili više njih), potrebno je da se briga o njima prepusti ginekologu, dok buduća majka mora da bude pozitivna, da ne kvari radost koju joj donosi željena trudnoća. To nije stav da bi se žena utešila, već se na taj način smanjuje lučenje hormona stresa. Jer, oni mogu da izazovu negativne posledice - kako za samu trudnoću, tako i za bebu.

Koje posledice mogu da nastupe kada postoji miom u trudnoći?

Miomi mogu da izazovu ili da budu uzrok nepovoljnog položaja fetusa, zastoja rasta u materici, odlubljivanja posteljice, prevremenog prsnuća vodenjaka, loših trudova, prevremenog porođaja, povećanog broja carskih rezova, abortusa, kao i drugih, ređih komplikacija.

Koje su najčešće komplikacije u trudnoći?

Miom (odnosno miomi) može da dovede do izvesnih komplikacija, a u prvom trimestru može da bude uzrok spontanog pobačaja. Izuzetno retko, miom se nalazi ispod posteljice, a tada može da bude uzrok ozbiljnijih komplikacija, koje mogu da dovedu do uginuća ploda. Međutim, sve se to vidi pomoću ultrazvuka, tako da u slučaju potrebe može da se reaguje pravovremeno. Postoje i druga stanja koja su nastala kao komplikacija prisutnih mioma, ali su retka, pa to ostavimo ginekolozima.

Šta savetovati trudnicama i onim ženama koje će to uskoro da budu?

Iz svega navedenog, može se zaključiti da su redovni ginekoški pregledi pre i tokom trudnoće neophodni da bi se postavila dijagnoza... tada je sve lakše. Veća je opasnost kada se ne zna za neku promenu nego kada je otkrivena pravovremeno. Jer, tada se postupa po propisanoj proceduri, kojom će u prvom redu da se zaštiti trudnica, a zatim i njena beba, i to u punoj meri.

Prim. mr. sci. dr Dragoslav Lekić, ginekolog akušer