- Preterano hvaljenje deteta kao 'najpametnijeg' ili 'najboljeg' može da stvori pritisak, strah od greške i izbegavanje izazova.
- Korisnije je hvaliti trud, upornost i napredak, jer dete tako uči da se veštine razvijaju vežbanjem.
- Roditeljska podrška ne treba da zavisi od rezultata: i poraz ili slabija ocena ne umanjuju detetovu vrednost.
Svaki roditelj želi da njegovo dete bude sigurno u sebe i veruje u svoje sposobnosti. Zato su rečenice poput "Ti si najpametniji", "Ti sve možeš" i "Najbolji si" čest deo svakodnevnog razgovora. Ipak, iako dolaze iz ljubavi, ovakve pohvale nisu uvek najkorisnije za razvoj detetovog samopouzdanja.
Kada se pohvala stalno odnosi na inteligenciju, talenat ili to da je dete bolje od drugih, ono može početi da oseća pritisak da uvek mora da bude uspešno. Umesto da se raduje učenju, može se plašiti greške i izbegavati zadatke koji mu deluju teško.
Zašto je važno kako hvalimo dete?
Ako dete navikne da ga hvale isključivo zbog toga koliko je pametno, neuspeh može doživeti kao dokaz da nije dovoljno sposobno. Zbog toga je važno da razume da se veštine razvijaju vežbanjem i da greške predstavljaju sastavni deo učenja.
To ne znači da roditelji treba da prestanu da hvale dete, već da pažnju usmere i na njegov trud, upornost i napredak. Tako dete uči da ne mora uvek da bude najbolje da bi bilo ponosno na sebe.
Šta reći detetu umesto "Ti si najpametniji"?
Umesto opštih pohvala, roditelji mogu da koriste rečenice koje ističu konkretno ponašanje i trud:
Umesto "Ti si tako pametan", recite: "Baš si se potrudio da pronađeš rešenje."
Umesto "Ti si najbolji", pokušajte sa: "Vidim koliko si napredovao."
Umesto "Sve ti ide od ruke", recite: "Nisi odustao ni kada je bilo teško."
Ovakve poruke pomažu detetu da prepozna šta je doprinelo njegovom uspehu i da se ne plaši novih izazova.
Pohvalite dete i kada ne pobedi
Kada dete dobije slabiju ocenu, izgubi utakmicu ili ne uspe da uradi nešto što je želelo, roditelji često pokušavaju da ga uteše govoreći mu da je ipak najbolje. Korisnije je, međutim, pokazati razumevanje za njegovo razočaranje i pomoći mu da razmisli šta može sledeći put da uradi drugačije.
Važno je da dete zna da greške i porazi ne umanjuju njegovu vrednost. Roditeljska podrška ne treba da zavisi od rezultata, već da mu pruži sigurnost da može da uči i napreduje čak i kada mu nešto ne ide.
Cilj nije da dete prestane da veruje u sebe, već da shvati da ne mora uvek da bude najbolje da bi vredelo, napredovalo i bilo voljeno.
BONUS VIDEO