Nijedan roditelj nema cilj da dete vaspita tako da bude razmaženo. Ali, mnoga deca jesu razmažena, sviđalo nam se to da čujemo ili ne.
Međutim, psihoterapeut Šon Grover ističe da ne treba baš svu krivicu za to prebaciti ni na roditelje, te da treba uzeti u obzir i ogroman uticaj tehnologije na živote mališana. Brojne studije su pokazale da preterana upotreba tehnologije kod dece dovodi do anksioznosti, depresije, socijalne izolacije, loše tolerancije na frustraciju, oslabljenih socijalnih veština, zaostajanja u emocionalnoj inteligenciji.
Međutim, i neke roditeljske prakse svakako utiču na to da deca postanu razmažena, a Grover smatra da tri tipa roditelja najčešće odgajaju razmažene naslednike:
1. Roditelji koji su bili maltretirani ili zanemareni od strane svojih roditelja, pa sada to žele da isprave dajući svojim naslednicima previše moći.
2. Roditelji koji pate od anksioznosti i ne mogu da podensu da gledaju kako se deca za nešto bore, "muče", pa im u svemu popuštaju.
3. Roditelji kojima je teško da donose odluke, pa svoju ulogu prepuštaju detetu i tako ga odgajaju da ono brine o njima, umesto da mama i tata brinu o mališanu, piše Grover za psychologytoday.com.
On je upozorio i da razmaženost ima loše posledice po decu, te da ovako odgajani mališani imaju nisku toleranciju na frustraciju, loši su u rešavanju problema, nemaju radnu etiku, imaju mnoštvo socijalnih problema i kasne u emocionalnom razvoju – čak i kada odrastu su skloni tantrumima i izlivima emocija.
BONUS VIDEO: