Ova tehnika glume neguje otpornost, jer deca uče da prihvate neizvesnost i razmišljaju samostalno. Redovnim angažovanjem na vežbama, deca razvijaju samopouzdanje da se prilagode nepredvidivim situacijama, donose odluke pod pritiskom i pronalaze jedinstvena rešenja za probleme, kako prenosi Successimprov.
Međutim, improvizacija je mnogo više od toga – to je umetnička forma glume koja promoviše kreativnost, saradnju i brzo razmišljanje. Takođe ima neverovatan potencijal kao sredstvo za učenje dece. Uključujući tehnike poboljšanja u svoje obrazovanje, edukatori mogu stvoriti zabavno i interaktivno okruženje koje poboljšava i kognitivni i socijalno-emocionalni razvoj. Improvizacija podstiče decu da razmišljaju van okvira, dolaze do jedinstvenih ideja i prihvataju njihovu umetničku stranu. Kroz proces „da i“, gde svaki učesnik gradi na idejama drugih na način podrške, deca uče da se slobodno izražavaju bez straha od osude. Ova kreativna sloboda pomaže im da razviju veštine rešavanja problema i da kritički razmišljaju o različitim situacijama sa kojima se mogu susresti.
Improvizacija je takođe odličan alat za unapređenje saradnje i komunikacijskih veština. U improvizovanoj sceni, učesnici moraju aktivno da slušaju jedni druge, da reaguju adaptivno i da rade zajedno kao tim. Kroz proces kolektivnog pripovedanja, deca uče da razmatraju misli i ideje svojih vršnjaka, što dovodi do inkluzivnijeg i kooperativnog okruženja za učenje. Ove veštine su neophodne u mnogim aspektima života, bilo da se radi o grupnim projektima, timskim sportovima ili budućoj karijeri.
Štaviše, improvizacija uči decu umetnosti brzog razmišljanja i prilagodljivosti. Još jedna značajna prednost uključivanja poboljšanja u učenje dece je njegova sposobnost da promoviše emocionalnu inteligenciju. Improvizacija zahteva da učesnici budu svesni i autentično izraze svoje emocije. Podstiče decu da istražuju različite perspektive, prikazuju likove sa različitim emocijama i razumeju emocionalne znakove svojih vršnjaka. Ova iskustva pomažu deci da razviju empatiju, emocionalnu regulaciju i socijalne veštine koje su od vitalnog značaja za izgradnju smislenih odnosa i snalaženje u složenosti života.
Na kraju, improvizacija smanjuje anksioznost i strah od neuspeha. U bezbednom i podržavajućem okruženju za poboljšanje, deca se podstiču da rizikuju, prave greške i uče od njih. Ovo im pomaže da prevaziđu strah od neuspeha, jer shvataju da u improvizaciji nema pogrešnih odgovora. Umesto toga, greške postaju prilike za rast i otkrivanje. Prihvatajući način razmišljanja „neuspeh je u redu i mogu da učim iz njega“, deca postaju sigurnija, otpornija i otvorenija za nova iskustva.
U zaključku, improvizacija je neverovatno moćno sredstvo za učenje dece. Njegov fokus na kreativnost, saradnju, brzo razmišljanje i emocionalnu inteligenciju čini ga savršenim alatom za podsticanje kognitivnog i socijalno-emocionalnog razvoja. Uključujući tehnike poboljšanja u svoj obrazovni kurikulum, vaspitači mogu stvoriti privlačno, zabavno i interaktivno okruženje za učenje koje priprema decu za uspeh u svim aspektima života. Zato hajde da prigrlimo zabavni i obrazovni svet improvizacije i gledamo kako naša deca cvetaju.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO