U 40. godini, čuveni pisac Franc Kafka (1883-1924), koji se nikada nije ženio i nije imao dece, šetao je parkom u Berlinu kada je sreo devojčicu koja je plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka su bezuspešno tražili lutku.
Kafka joj je rekao da se tamo nađu sutradan i da će se vratiti da je traže.
Sledećeg dana, kada još uvek nisu našli lutku, Kafka je devojčici dao pismo koje je „napisala“ lutka sa rečima: „Molim te, ne plači“. Putojem da vidim svet. Pisaću ti o svojim avanturama.”
Tako je počela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života.
Tokom njihovih susreta, Kafka je čitao pisma lutke pažljivo ispisana sa avanturama i razgovorima koji su devojčici bili simpatični.
Konačno, Kafka je vratio lutku (kupio ju je) koja se vratila u Berlin.
„Uopšte ne liči na moju lutku“, rekla je devojčica.
Kafka joj je predao još jedno pismo u kojem je lutka napisala: „Moja putovanja su me promenila”. Devojčica je zagrlila novu lutku i srećnu je donela kući.
Godinu dana kasnije Kafka je umro.
Mnogo godina kasnije, sada odrasla devojčica pronašla je pismo unutar lutke. Malo pismo koje je potpisao Kafka glasilo je: „Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju ljubav će se vratiti na drugi način.”, kako prenosi Epicureanglobalexchange.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO