Ako su, vikanje, bes i agresivnost neprestano u njihovim svakodnevnim životima, deca će to shvatiti kao normalno. Njihovo ponašanje će to odražavati, kako prenosi Moms portal.
Autorka i vaspitačica za roditelje Laura Markham, doktorka nauka, kaže da je vaš posao broj jedan kao roditelja nakon što ste osigurali bezbednost svoje dece, da upravljate sopstvenim emocijama. Studija koju je objavio Nacionalni institut za zdravlje ističe da vikanje čini decu agresivnijom, fizički i verbalno.
Vikanje uopšte, bez obzira na kontekst, je izraz besa. Plaši decu i čini da se osećaju nesigurno. Ako dolazi sa verbalnim ponižavanjem, to se kvalifikuje kao emocionalno zlostavljanje. To može imati ozbiljne dugoročne efekte. Ostati miran, a ne vikati, umiruje decu, čini da se osećaju voljeno i prihvaćeno uprkos lošem ponašanju.
Kako izgleda da ne vičete
Kada se deca osećaju voljeno bezuslovno, prihvaćeno i bezbedno, obično imaju bolju vezu sa roditeljima. Obično se ne viče mnogo jer oni mogu bolje da komuniciraju. Deca poštuju iz ljubavi nasuprot strahu, pa su prijemčivija za ono što govore. Da ne kažem da su mame i njihova deca u lošim odnosima ako njihova deca ne slušaju prvi put. Ipak, stvari se gomilaju pre nego što dođe do većeg vikanja.
Tajm-aut za mamu: Majke obično znaju kada su u eskalaciji. Mogu se osećati iritirano, ili frustrirano, ili im srce počinje da kuca brže. Kada se te stvari dogode, a one to uhvate pre nego što oslobode bes na svoju decu, to im daje priliku da se smire. One mogu uzeti tajm-aut, nekoliko puta duboko udahnuti, ponovo proceniti situaciju i krenuti u nju odlučno, bez vike.
Objasnite kako se osećate: Sve emocije su važne i o svemu se može pričati. Od radosti i uzbuđenja do tuge i besa. Kada majke otvoreno govore o emocijama, to pomaže deci da znaju da su njihova osećanja normalna. Kada su mame uznemirene, izgovoriti to i reći deci šta je uznemirujuće i zašto, pomoći će im da shvate zašto treba da prestanu.
"Mamu boli kada..."
Ostanite mirni: deca se loše ponašaju, to je život. Oni uče. Spuštanje u nivo njihovih očiju i razgovor sa njima na čvrst način koji im daje do znanja da je ozbiljno, jasno im stavlja do znanja da takvo ponašanje neće biti tolerisano.
Bez pretnji: Prema Barbari Kolorozo, autorki knjige „Deca su vredna toga!“, korišćenje pretnji i kažnjavanja stvara osećaj ljutnje, besa i sukoba kod deteta. To je ponižavajuće za decu, i dolazi od roditelja, seče pravo u srž deteta. Oni mogu postati zaista nesigurni u životu. Ako njihovi roditelji mislili da su bezvredni, moraju biti i svi ostali. Posledice koje su jasne u vezi sa određenim događajem ili njihovim ponašanjem pomažu deci da donesu bolje izbore ubuduće.
Svaki čovek ima pravo da razmišlja samostalno i voli različite stvari. To bi trebalo da uključuje decu. Svi prave greške. Ako odrasla osoba napravi grešku na poslu, a njihov šef se upusti u njih ili im stalno ukazuje na to šta rade pogrešno, a nikada kada rade stvari kako treba, to je ponižavajuće. Niko neće više poštovati čoveka zbog toga.
Deca su ista. Disciplina znači poučavati, a ne kažnjavati i degradirati. Pozitivna disciplina ide dalje kod dece od negativne i obično ima dugotrajnije rezultate.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO