Prosveta zanemela, ali se i podelila. Pojedini sindikati u obrazovanju najavili su da će danas obustaviti rad i tako podeliti tugu i bol sa porodicama nastradalih. Drugi kažu da neće ostaviti svoje đake i da ih niko neće naterati da ne održe čas. Da li je revolt dela prosvetara opravdan? To su danas u "Uranku" na televiziji K1 bila pitanja za AnuDimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija i DraganaFilipovića, načelnika Školske uprave za grad Beograd.
Roditelji i nastavnici da budu partneri
Dragan Filipović je kazao da su nastavnici, učitelji i profesori u svojim karijerama imali situacije u kojima je neko od učenika preminuo.
"Tada smo morali da kao odeljenske starešine i nastavnici istupimo ispred te dece. Morate naći metod, a tome vas niko ne uči. To ili znate da uradite ili ne. Moram da pohvalim nastavnike OŠ "Vladislav Ribnikar" jer su ostali da svojim učenicima u trenutku pucnjave, jer je dobro da deca nisu počela da beže i trče po školi. Drago mi je što neka deca nisu ni znala šta se desilo, što su nastavnici bili pribrani da im ne kažu šta se dešava. Iskreno se nadam da se nikada više ovo neće ponoviti. Moramo biti partneri sa roditeljima i moramo mnogo da radimo. Pre svega da osmislimo plan za prihvat svakog deteta, pogotovo u Ribnikaru."
Ana Dimitrijević kazala je u „Uranku“ da teško da se ne primeti problem koje neko dete ima:
"Postoji naravno mogućnost da se u nekim specifičnim situacijama to ne primeti. Međutim, neverovatno mi je da niko iz okruženja tog dečaka, počev od roditelja pa preko čitavog obrazovno-vaspitnog sistema: od vrtića, osnovne škole, muzičke, škole glume, karatea – niko nigde nije primetio. Primetili su sigurno njegovi drugovi, deca to najbolje primete. Majka jedne devojčice iz škole čiji je snimak juče preplavio mreže kazala je da su tom dečaku svi udovoljavali, da je bio razmažen i da nije tačno da se s njim nije razgovaralo. Ako se stalno razgovaralo to znači da je bilo potrebe da se s njim razgovara. Ostavljam mali procenat verovatnoće da je moglo da promakne. U svom bolu ta žena je rekla sve, i to da je dečak bio situiran, da je putovao."
Kada ste u školi, ti primerni đaci nikada nisu tema, već uvek oni koji imaju slabije ocene, neopravdane ili naprave neki eksces. "Ima neopravdane ili dva keca, ali to nije problematično dete jer to što ima dva keca to znači da ne uči i ako ima neopravdane najčešće znači da kasni. Kečeve će da popravi, prestaće da kasni... To su normalne stvari u školskom životu. Ne znam šta da mislim, neko je morao primeti da u tom detetu postoji neko nezadovoljstvo, promena u ponašanju, devijantnost neka. Roditelji nisu voljni da to prepoznaju, ali neko iz okruženja je morao da to prepozna. Možda je on mislio da nije dovoljno dobar." - rekla je Dimitrijević na televiziji K1.
Kada dobar đak uradi nešto ili ima neki komentar vi ćete to zanemariti, ali ako ga ima loš đak, obratićete pažnju i to je jako pogrešno, istakla je Ana Dimitrijević.
"Ne znači da dobar učenik nema probleme. Čak, u mojoj praksi sam imala više dece sa problemom koji su izuzetno dobri đaci u odnosu na one osrednje ili loše, jer oni su bili opušteni u odnosu na školu, imali socijalni život i družili se. Ne kažem da treba svi da imaju trojke i da uživaju u životu, nije to poenta, nego da su odlikaši često preopterećeni. Sama su ta deca prema sebi stroga ili kod kuće imaju taj pritisak. Oni su uvek spremni, uvek imaju svaku knjigu ili olovku viška. To su deca koja grizu svoje obraze iznutra, grebu svoje šake, vidite da su preopterećena. Vi svašta vidite, pozovete roditelje i oni kažu: Ona je uvek bila ambiciozna. Ili: Škola je najvažnija, njen otac je doktor nauka. Šta vi tu da radite, skrenuli ste roditelju pažnju. To je do vas."
Izvor: Yumama