11 rečenica koje sebična deca govore roditeljima: Teško im je da prihvate da mama i tata imaju granice

To što je dete odraslo ne znači da je prestalo da očekuje da će roditelji uvek biti tu za njega. Naravno, sasvim je normalno da odrasloj deci ponekad trebaju pomoć, savet ili podrška. Međutim, problem nastaje kada se ta pomoć podrazumeva, a potrebe i želje roditelja ostaju u drugom planu.

Ovo je 11 rečenica koje se često mogu čuti u odnosima u kojima odrasla deca previše očekuju od svojih roditelja.

1. "Dužan si mi"

Neka deca odrastaju sa osećajem da svaku uslugu moraju da uzvrate. Ako su odmalena navikla da za dobro ponašanje slede nagrade ili da ljubav i pažnju moraju na neki način da zasluže, takav način razmišljanja mogu da prenesu i u odraslo doba.

Psihijatrica Kristin B. L. Adams upozorava da odnosi u kojima se sve svodi na ono što jedna osoba daje, a druga dobija, mogu negativno da utiču na decu. Kasnije se to može ispoljiti tako što odraslo dete, kada pomogne roditelju ili ga sasluša u teškom trenutku, očekuje nešto zauzvrat. Ponekad je to novac, ponekad usluga, a ponekad neka druga vrsta pomoći.

2. "Vratiću ti novac"

Mnogi roditelji danas finansijski pomažu svojoj odrasloj deci. Prema podacima sajta Savings.com, više od polovine roditelja učestvuje u pokrivanju troškova svoje odrasle dece, od stanovanja do svakodnevnih potreba.

I nije teško razumeti zašto. Mladima danas nije jednostavno da postanu finansijski samostalni. Međutim, razlika je u tome kako odraslo dete doživljava roditeljsku pomoć. Dok su jedni zahvalni na njoj, drugi počinju da je uzimaju zdravo za gotovo. Tada rečenice poput "Vratiću ti novac" ili "Bez tebe to ne mogu da platim" mogu postati nešto što roditelji stalno slušaju, bez mnogo zahvalnosti ili razumevanja za njihove mogućnosti.

3. "Pa nije to ništa strašno"

Roditelju možda nije jednostavno da pozajmi novac, pričuva unuke ili promeni svoje planove kako bi pomogao odraslom detetu. Međutim, dete to ponekad ne vidi tako. Kada kaže "Pa nije to ništa strašno", ono zapravo može da umanjuje ono što traži od roditelja.

A roditelji, iako su uvek roditelji, imaju i svoj život. Imaju obaveze, odnose, planove i potrebe koje ne bi trebalo stalno da stavljaju na čekanje.

4. "Ti nemaš pojma kako je danas živeti"

Svaka generacija odrasta u drugačijim okolnostima. Današnji mladi suočavaju se sa visokim troškovima života, nesigurnošću i brojnim izazovima sa kojima se njihovi roditelji možda nisu suočavali u istom obliku.

Međutim, to ne znači da roditeljska iskustva nemaju nikakvu vrednost. Odraslo dete može da se ne slaže sa roditeljem, ali to ne znači da treba da odbaci sve što roditelj kaže. Ponekad je dovoljno saslušati drugu stranu i pokušati da razumemo zašto razmišlja drugačije.

5. "Zar ne vidiš koliko mi je teško?"

Kada odraslom detetu nije lako, prirodno je da se obrati roditeljima. Ponekad mu je dovoljno samo da ga neko sasluša i pokaže da veruje u njega. Psiholog Džefri Bernstajn upravo zato ističe koliko detetu mogu da znače reči: "Verujem u tebe".

Međutim, postoje i situacije u kojima odrasla deca koriste roditeljsku zabrinutost kako bi dobila ono što žele. Roditelji se tada mogu osećati loše ako ne mogu da pomognu ili ako odluče da odbiju neki zahtev. Ipak, postaviti granicu ne znači okrenuti leđa detetu. To samo znači biti iskren u vezi sa tim koliko i na koji način mogu da pomognu.

6. "Budi srećan što uopšte razgovaram s tobom"

Mnogi roditelji, posebno kada se deca odsele, žele da provode što više vremena sa njima. Međutim, kada odraslo dete zna koliko roditelju znači njihova bliskost, ponekad to može da iskoristi.

Rečenice poput "Budi srećan što uopšte razgovaram s tobom" ili "Ne znam ni zašto dolazim" mogu da povrede roditelja, ali i da ga navedu da popusti samo da ne bi narušio odnos. Bliskost sa decom ne bi trebalo da zavisi od toga koliko roditelji mogu da im daju ili učine za njih.

7. "Nisam tražio da se rodim"

Ova rečenica nije nepoznata mnogim roditeljima. Međutim, kada je izgovara odrasla osoba kako bi roditelje okrivila za sve što joj se događa, ona može da postane ozbiljan problem u odnosu.

Naravno, niko nije birao da li će se roditi, ali odraslo doba sa sobom donosi i odgovornost za sopstvene odluke. Stalno prebacivanje krivice na roditelje ne pomaže nijednoj strani, a može samo dodatno da udalji članove porodice.

8. "Nisam ja kriv"

Nije uvek lako priznati da smo pogrešili, ali upravo je to važno za dobre odnose. Neka odrasla deca teško prihvataju odgovornost za svoje postupke. Umesto da priznaju grešku ili se izvine, radije će pronaći opravdanje ili krivicu prebaciti na nekog drugog.

Rečenice poput "Nisam ja kriv" ili "Zašto bih se ja izvinjavao?" tada postaju način izbegavanja neprijatnog razgovora. Međutim, bez preuzimanja odgovornosti teško je izgraditi odnos u kojem se obe strane osećaju poštovano.

9. "Ti uvek misliš samo na sebe"

Ponekad se dogodi da osoba koja se ponaša sebično upravo nekog drugog optužuje za sebičnost. Savetnica za mentalno zdravlje Džeralin Deks­ter objašnjava da se takvo ponašanje naziva projekcijom. Reč je o situaciji u kojoj sopstvene osobine ili postupke pripisujemo drugoj osobi.

Na primer, roditelj pokušava da objasni da mu neki zahtev odraslog deteta ne odgovara, a razgovor se odjednom pretvori u optuživanje roditelja da misli samo na sebe.

Takve situacije mogu biti posebno teške jer roditelj na kraju može da počne da preispituje sopstvena osećanja i odluke.

10. "Zar mi ne možeš jednostavno verovati?"

Poverenje je važno, ali ono se ne može uvek podrazumevati samo zato što je reč o porodici. Gradi se kroz iskrenost, ponašanje i međusobno poštovanje.

Ako odraslo dete stalno traži da mu roditelji veruju, a pritom im ne daje razlog za to, ova rečenica može postati način da ih nagovori da odustanu od svojih pitanja ili sumnji. Roditelji imaju pravo da postavljaju pitanja i donose sopstvene odluke, čak i kada je reč o njihovoj deci.

11. "Nemam vremena"

Odrasla deca imaju svoj posao, obaveze, prijatelje i porodicu. Sasvim je razumljivo da ne mogu uvek da dođu na ručak, porodično okupljanje ili druženje sa roditeljima. Ponekad im je potrebno i da se udalje od porodičnih odnosa koji ih opterećuju.

Problem može nastati kada je "Nemam vremena" gotovo uvek odgovor na roditeljski poziv, dok se dete bez problema javlja kada mu nešto treba.

Održavanje odnosa zahteva trud sa obe strane. Iako odrasla deca imaju pravo na sopstveni život i lične granice, važno je da ne zaborave da su i roditeljima potrebni pažnja, razumevanje i osećaj da su im važni, prenosi Yourtango.

U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: Miss7mama/Yumama