- Istraživanje na gotovo 15.000 dece pokazuje da često gledanje roditelja u telefon može da utiče na pažnju, regulaciju emocija i učenje kod mališana.
- Takva navika povezuje se i sa manjom empatijom, slabijom bliskošću sa roditeljima, češćim povlačenjem u sebe ili burnijim reakcijama.
- Deca pritom mogu da preuzmu i obrazac stalnog boravka uz ekrane, pa stručnjaci savetuju da roditelji budu prisutni kada dete traži pažnju.
Samo da odgovorim na poruku.
Samo da proverim nešto.
Samo još minut.
Koliko puta dnevno izgovorimo nešto slično dok smo sa decom?
Telefon je postao naš neizostavan deo svakodnevice, pa nije realno očekivati da roditelji potpuno ignorišu uređaje dok su sa decom. Problem nastaje kada telefon redovno postane "konkurencija" detetu za roditeljsku pažnju.
Istraživači su analizirali 21 studiju u kojoj je učestvovalo gotovo 15.000 dece mlađe od pet godina kako bi ispitali kako na najmlađe utiče korišćenje tehnologije od strane roditelja dok su deca prisutna.
Rezultati ovog istraživanje ne znače da će dete imati probleme samo zato što je roditelj povremeno pogledao telefon. Međutim, istraživanja ukazuju na određene obrasce koji mogu biti povezani sa učestalim roditeljskim korišćenjem telefona u prisustvu mališana.
1. Češće imaju poteškoće u učenju i regulaciji emocija
Kada roditelj često prekida kontakt sa detetom zbog telefona, može biti manje responzivan na njegove potrebe, pitanja i pokušaje komunikacije. A upravo su razgovor, zajednička igra, odgovaranje na pitanja i reagovanje na detetove emocije važni za razvoj kognitivnih sposobnosti.
Kod dece to može značiti slabiju pažnju, kao i veće teškoće u regulisanju emocija.
Jednostavno rečeno: kada dete nešto pokazuje, pita ili pokušava da vam privuče pažnju, vaša reakcija mu pomaže da uči.
2. Mogu biti manje empatična i spremna da pomognu drugima
Ako roditelj pokazuje pažnju, sluša, pomaže i saoseća sa drugima, dete dobija model koji može da prati. Ako je roditelj često "odsutan" zbog telefona, dete ima manje prilika da vidi takve interakcije.
Zbog toga istraživanja povezuju kvalitet roditeljstva sa razvojem takozvanog prosocijalnog ponašanja – sposobnosti deteta da sarađuje, pomaže drugima, deli i pokazuje empatiju.
3. Mogu postati udaljenija od roditelja
Bliska emocionalna veza između deteta i roditelja jedan je od temelja zdravog razvoja.
Kada dete često pokušava da dobije roditeljsku pažnju, ali nailazi na ekran, može steći utisak da telefon ima prednost.
Vremenom to može uticati na povezanost između roditelja i deteta, ali i na način na koji dete kasnije gradi odnose sa drugim ljudima.
Detetu nije potrebna vaša pažnja svakog sekunda – ali mu je potrebno da zna da može da je dobije kada mu je zaista potrebna.
4. Svoje probleme mogu češće zadržavati za sebe
Neka deca na osećaj zanemarenosti ne reaguju burno. Umesto toga, povuku se u sebe. Takvo ponašanje može biti povezano sa osećajem usamljenosti, anksioznošću ili depresivnim raspoloženjem.
Ako dete nauči da roditelj nije dostupan kada želi da razgovara sa njim ili da podeli problem, može početi da svoje emocije zadržava za sebe.
Naravno, telefon roditelja nije jedini uzrok ovakvih problema. Na emocionalni razvoj deteta utiču brojni faktori. Ipak, kvalitet odnosa sa roditeljima ima veoma važnu ulogu.
5. Mogu imati burnije reakcije
Dok neka deca probleme drže u sebi, druga ih pokazuju kroz ponašanje. To može izgledati kao učestalo bešnjenje, agresija, prkos ili druge burne reakcije.
Deca tek uče kako da prepoznaju i regulišu emocije, a roditelji u tome imaju važnu ulogu. Kada je roditelj dostupan, dete dobija priliku da nauči kako da imenuje ono što oseća i kako da se sa tim osećanjima izbori.
Zato nije važno samo šta roditelj govori detetu, već i koliko je zaista prisutan dok razgovaraju.
6. I sama mogu provoditi više vremena uz ekrane
Ovo je možda i najzanimljivija posledica. Deca uče ono što vide. Ako je telefon gotovo stalno u rukama roditelja, dete dobija poruku da je ekran normalan i poželjan deo svakog slobodnog trenutka. Kasnije to može značiti više vremena uz telefon, tablet, računar ili televizor.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje da deca uzrasta od dve do pet godina imaju najviše oko sat vremena kvalitetnog vremena uz ekran dnevno, dok Svetska zdravstvena organizacija za isti uzrast takođe preporučuje ograničavanje vremena provedenog sedeći uz ekrane.
Da li to znači da roditelji više nikada ne smeju da pogledaju telefon? Naravno da ne.
Roditeljima je telefon potreban zbog posla, komunikacije, organizacije svakodnevnog života, ali i zbog odmora. Nije problem u jednom pogledu na ekran – već u obrascu koji se stalno ponavlja.
Ako pokušava da razgovara sa vama, pokušava nešto da vam pokaže ili traži utehu, možda je najvažnije da u tom trenutku spustite telefon. Jer deci nije potreban savršen roditelj koji nikada ne koristi telefon. Potrebni su im roditelji koji umeju da im pokažu: "Sada sam ovde. Slušam te."
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
