- Psiholog Bred T. Klonc otkrio zašto nikada ne treba da kažete detetu da nemate para da im kupite poklone ili ono što žele.
- Objasnio je i koja im rečenica jedina pomaže da shvate realnost i finansijsku situaciju roditelja.
Ugledni psiholog Bred T. Klonc, koji se više od 15 godina bavi proučavanjem psihologije novca, upozorava roditelje na jednu frazu koju nikada ne bi trebalo da koriste kada deci objašnjavaju zbog čega ne mogu da im kupe poklone ili da dobiju ono što žele: "Ne možemo to da priuštimo".
Klontz, član CNBC Digital Financial Advisor Council-a i stručni predavač u programu "Kako vaspitati finansijski pametnu decu", objašnjava da se većina roditelja suočava sa istim scenarijem.
Kako deca odrastaju i počinju da primećuju razlike u materijalnom svetu oko sebe, njihovi zahtevi se povećavaju. Vide luksuzna putovanja ili skupe automobile, prirodno je da postavljaju pitanje: zašto neki mogu, a drugi ne?
Prema Klontzu, ova situacija često emocionalno opterećuje celu porodicu. Roditelji se osećaju neprijatno, suočeni sa sopstvenim osećajem stida ili sećanjima na oskudicu iz detinjstva. To često dovodi do refleksne i površne rečenice: "Ne možemo da priuštimo".
Međutim, Klontz navodi 3 ključna razloga zbog kojih ovu frazu treba izbegavati.
"Ne možemo da priuštimo" najčešće nije istina
Roditelji u većini slučajeva zapravo imaju načina da dođu do novca, makar teoretski. Mogli bi da prodaju imovinu, podignu kredit, prekovremeno rade ili se dodatno zaduže. Takođe, velika greška je i reći deci da im je skupe poklone doneo Deda Mraz. Deca, tvrdi Klonc, intuitivno osećaju da izjava nije potpuno iskrena, što narušava poverenje i otežava razgovor o novcu.
Stvara mentalitet oskudice koji može da prati dete ceo život
Klonc objašnjava da ponavljanje ove fraze kod deteta razvija "skripte o novcu" zasnovane na nedostatku.
Kao što dete koje nikada ne jede slatkiše može da pretera čim dobije priliku, tako i mladi koji odrastaju uz stalno "ne možemo" u odraslom dobu često posežu za kreditima i impulsivnom potrošnjom, pokušavajući da ispune emocionalne praznine iz detinjstva.
U foto-galeriji pogledajte i najvažnije citate psihologa Dejla Karnegija o dobrom vaspitanju:
Propušta se dragocena prilika za finansijsko obrazovanje
Umesto zatvaranja razgovora, Klonc preporučuje da roditelji objasne zašto određeni trošak nije prioritet. To je šansa da deca nauče kako funkcionišu budžet, štednja, dug, investicije i dugoročno planiranje, kao i zbog čega su odlaganje zadovoljstva i održiva potrošnja važni za finansijsko zdravlje.
Umesto odbijanja bez objašnjenja, Klonc savetuje drugačiji pristup:
"Mogli bismo to da uradimo, ali biramo da novac trošimo na druge stvari, evo zbog čega."
Roditelji bi potom trebalo jasno da objasne svoje prioritete, bilo da je reč o otplati duga, štednji za stan, ulaganjima ili odluci da rade manje kako bi više vremena provodili sa porodicom.
Prema Kloncu, otvoren razgovor o novcu presudan je za razvoj zdrave finansijske psihologije. Deca koja razumeju porodične vrednosti, troškove i finansijske ciljeve mnogo lakše izrastaju u odrasle koji mudro upravljaju novcem i ne upadaju u zamke prekomerne potrošnje i dugova.
(Nova.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
