ZAR JA DA KUCAM NA VRATA DEČIJE SOBE? Poverenje i poštovanje se uči od malih nogu, dete ništa manje ne zaslužuje

“Kucanje pre ulaska u sobu sa zatvorenim vratima je jednostavno bonton. Ako su vrata zatvorena, zatvorena su s razlogom. Očekujem takvu vrstu poštovanja od svoje dece, a oni to mogu da očekuju od mene. Kucanje je lako. Ono što sledi je veći izazov.

“Moj muž i ja imamo politiku otvorenih vrata. Vrata naše spavaće sobe ostaju otvorena sve vreme osim ako nam nije potrebna privatnost. Možda se presvlačim, umotavam poklone ili jednostavno želim malo vremena nasamo sa suprugom. To su vremena kada su vrata zatvorena, a kucanje se i ceni i očekuje. Isto važi i za moju decu. Obojica cene da imaju sopstveni prostor i zatvoriće svoja vrata kako bi ostali članovi porodice, da ne spominjemo mačku, znali da im treba malo vremena za sebe. Još jednom, kucanje je prikladno.”

Koliko je privatnost važna deci?

Znamo da je deci potrebna privatnost, posebno kada ulaze u adolescentsku godinu. Ono što možda ne shvatamo je kako im davanje prave količine privatnosti povećava njihovo poverenje u roditelje. Dete kome je dato pravo na sopstveni prostor oseća poverenje i zauzvrat će verovati svojim roditeljima.

Pravi način da pokucate na vrata spavaće sobe

“Verovali ili ne, postoji pravi i pogrešan način da se kuca. Neki roditelji jednostavno lupaju po vratima iz ljubaznosti pre nego što uđu. Drugi kucaju, čekaju da im glas kaže da uđu, a zatim odlaze ako ne dobiju dozvolu.

Nijedna od ovih opcija nije dobra. Najbolji način da kucate je da pokucate jasno i sačekate dozvolu za ulazak. Ako nemate dozvolu, kucajte glasnije. Sačekajte ponovo i, ako i dalje nema odgovora, uđite u sobu. Dete možda samo sluša muziku, ali može biti i u opasnosti.”

Kada kucanje ne radi

Činjenica koju niko od nas ne želi da prizna, ali je istina: ponekad dete ne bi trebalo da ima privatnost. Ovo je posebno tačno ako dete pati od depresije i ima neposredni rizik od samopovređivanja. Deci sa ovim problemima i dalje je potrebna privatnost, ali mogu biti u opasnosti po sebe ako im je se da previše. Razgovarajte sa njima i sa psihoterapeutom da biste utvrdili koliko je privatnosti previše.

Argument protiv kucanja

Neki roditelji veruju da ne treba da se osećate obaveznim da kucaju pre nego što uđu u dečiju sobu. Oni veruju da je sve što radi njihovo dete takođe posao roditelja. Misle da imaju pravo na sve što se dešava pod njihovim krovom, a roditelju je nepoštovanje da mora da kuca. To je argument koji se iznosi, ali ja to ne prihvatam. Bar ne u celosti. Posao roditelja je da usmeravaju svoju decu tako da odrastaju i postanu uspešne, nezavisne odrasle osobe. Nije posao roditelja da kontrolišu svoju decu kako bi ona uspela da nikada zaista ne odrastu. Osim ako ne postoji mentalni, emocionalni ili fizički razlog da ne kuca, roditelj treba da pruži poverenje detetu.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO