Samo napravite PAUZU: Francuski metod vaspitanja koji obožavaju svi roditelji

Džejklin Li je novinarka i majka dvoje dece: četvorogodišnjeg dečaka i dvogodišnje devojčice koji se poput mnoge druge braće, često svađaju. Kao mama, Džejklin se uvek mešala u dečje svađe i konstantno se osećala kao sudija koji reaguje na svaki njihov 'prekršaj'. Ipak, nakon što je čitala o francuskoj metodi pod imenom 'Pauza', odlučila je da to primeni na svoju decu i njihove česte prepirke:

Poprilično sam sigurna da je gotovo svaka mama u svetu koristila ovu metodu, ali Francuzi su bili prvi koji su joj dali ime. Pamela Drakerman, autorka knjige 'Francuska deca ne bacaju hranu', prva je koja me je upoznala sa metodom pod imenom 'Pauza'. Pamela je Amerikanka koja živi u Parizu sa svojom porodicom. Ona je podelila mnoge razlike između francuskih i američkih roditelja, a upravo je 'Pauza' ono što me je jako zainteresovalo.

Šta je zapravo 'Pauza'?

'Pauza' se preporučuje novim mamama koje imaju problem sa tim da njihove bebe prespavaju noć. Nakon svega, francuske bebe prespavaju noć do 2. meseca života, stoga mora postojati nešto značajno u ovoj metodi. Nemojte se zavaravati, jako je jednostavna.

"Kada francuska beba plače u toku noći, roditelji ulaze u sobu, zastanu i promatraju je par minuta", objašnjava Pamela u svojoj knjizi i dodaje: "Oni znaju da će bebe u svom snu imati pokrete i zvukove, a između svega i plač. Kada ih ostave na par minuta, one se same smire i nastave ponovno da spavaju." Primenljiva je i na druge situacije!

Kada sam pročitala ovu knjigu, moja deca više nisu bile malene bebe i već su spavala preko cele noći. Ipak, pomislila sam kako bi se ova metoda mogla primeniti na svu decu, bez obzira na uzrast, i na mnoge situacije: od spavanja do izliva besa i svađa.

Šta ako prestanem da se mešam u svađe između svoje dece, što ako prestanem da budem sudija i jednostavno uključim 'pauzu'? Možda će naučiti kako da se sami smire i reše problem. I upalilo je!

Kad su moja deca počela da se prepiru, jednostavno sam gledala i čekala. Naučila sam da su, unutar tri minuta, sposobni sami da reše problem između sebe. Ili su počeli da pregovaraju poput lukavih lisica ili je jedno od njih samo odustalo i otišlo od drugog. U samo par prilika, situacije su postale gadne i morala sam se umešati.

Kada se umešam istog trenutka kad se moja deca počnu svađati, na taj način doprinosim povećanju emocija - uključujući i mojih. Tada situacije uglavnom izmiču kontroli. Ipak, time što pauziram, dajem im priliku da se sami nose sa svojim emocijama, samostalno i pravilno.

Ova metoda čak vredi i za neke manje nezgode. Ako ogrebu koleno, padnu dok trče ili slično - jednostavno uključim 'pauzu'. Dajem im priliku da se sami izvuku iz situacije. U jako retkim situacijama trče ka meni, plačući za pomoć. Ostala sam impresionirana njihovom sposobnošću da da se sami dignu, obrišu sa sebe prljavštinu i nastave dalje.

Ukratko, evo kako 'Pauza' funkcioniše:

Kada vaša deca imaju bezopasni izliv besa iz bilo kog nevažnog razloga, jednostavno zastanite. Promatrajte decu iz sigurne udaljenosti i čekajte. Znala sam čekati i do pet minuta pre nego što sam se sama umešala u situaciju, a jedini trenuci kada sam odmah reagovala bilo je kada su počeli da se povređuju. Ipak, za veliku većinu situacija, pet minuta je sasvim dovoljno. I zato, uzmite pauzu, par puta duboko udahnite i dopustite deci da sama reše svoje probleme, jer svi treba da imaju prostora i vremena kako bi naučili i razvili se. 

Zapamtite! 'Pauza' vas ne čini lošim roditeljem! Čini vas mudrim roditeljem dece koja se uče da budu otporna, uče da se zauzmu za sebe u školskom dvorištu i nauče da se sami smire, na zreo način. Zapravo, pomažete deci kako da sama sebi pomognu i kako da smanje stres u svakodnevnim situacijama.

Pročitajte i...