Deca koja odrastaju bez braće i sestara nikad ne nauče da dele, nemaju razvijen osećaj empatije, razmaženi su i uvek grabe sve samo za sebe... 

Ovo su samo neki od stereotipa koji neopravdano prate decu koja odrastaju u porodici u kojoj nema mlađe ili starije dece. Psihološkinja Suzan Njuman kaže da su i danas najčešći mitovi oni koji kažu da je jedino dete u porodici razmaženo, agresivno, asocijalno ili usamljeno. A mit o tome da su jedinci razmaženi je verovatno najrasprostranjeniji. 

Ipak, da to nije baš tako ide u prilog i činjenica da prilično razmažene dece ima i u obiteljima sa više dece. 

Povezane vestiŽivot porodiceMajka jedinice: 6 razloga zbog kojih ne želim drugo dete

Roditelji su ključni

Njuman, autorka knjige o izazovima roditeljstva sa jednim detetom, kaže da su brojna istraživanja poslednjih 30 godina opovrgla mitove o jedincima te da se oni ne razlikuju u ponašanju od vršnjaka. Njihovo ponašanje, naime, najvećim delom zavisi od vaspitanja. 

Dugo se smatralo i da su jedinci manje komunikativni od druge dece jer nemaju braće, no ta deca se komunikološki gledano najnormalnije razvijaju jer komuniciraju sa drugom decom u parku, vrtiću, školi ili tokom igranja. 

Sledeći mit odnosi se na čestu frazu "jedinci su usamljeni", no kako naglašava Njuman, istina je potpuno drugačija. Najčešće vole da budu u društvu druge dece baš zato što nemaju braću i sestre i stoga se više od drugih trude da budu prihvaćeni u igri.

Stereotip da deca jedinci šefuju svima oko sebe takođe je vrlo prisutan, ali naređivanje drugima, baš kao i zahtevnost ili razmaženost, postoji i u porodicama sa više dece. Deca to rade toliko koliko im roditelji dopuste. Takođe su i zahtevni do granice tolerancije roditelja, što ne zavisi od broja dece u porodici.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeOdnos pun ljubavi i razumevanja: Dobra komunikacija je stub srećne porodice

Pozitivni faktori

Istraživanje sprovedeno 2010. godine u Velikoj Britaniji pokazalo je da su mnoga deca, žrtve maltretiranja starije braće i sestara, bila duboko nesrećna, za razliku od jedinaca koji su pošteđeni takvih iskustava.

Čak trećina dece tvrdi da ih starija braća i sestre ponekad udaraju, uzimaju stvari i govore ružne reči. Jedan od razloga zašto su jedinci samouvereni jest to što nisu prisiljeni da se bore sa braćom ili sestrama. Naučnici tvrde da borba za roditeljsku pažnju i nužnost deljenja slatkiša i igračaka može da bude razlog zbog kog su jedinci srećniji od dece sa braćom i sestrama. 

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeZašto je dobro imati brata i sestru

Porodicu ne možemo da biramo, a neka se deca baš nikako ne slažu. Nesuglasice i svađe, pokazala su istraživanja, vrlo stresno deluju i na roditelje, pa oni često odustaju od pokušaja da poboljšaju situaciju, ostavljajući deci da to sama reše.