Šta kada je dete kod kuće agresivno, a u javnosti mirno kao bubica?

Mnogi roditelji su mi se javljali zbunjeni ponašanjem svoje dece koja su kod kuće agresivna, dok  su na svakom drugom mestu pravi anđeli. Ono što sam za vreme svog rada naučila jeste da mozak igra važnu ulogu u određivanju detetovog ponašanja u zavisnosti od okruženja.

Drugim rečima, ukoliko su deca bilo čime frustrirana u školi ili kod svojih prijatelja, njihov prefrontalni korteks će sprečiti da eksplozivno ponašanje bude manifestovano.

Kada je dete nervozno, postoje samo dva moguća ishoda: adaptacija ili agresija. Ili će pronaći način da dobije ono što želi ili će postati agresivno - prema braći, sestrama, roditeljima, pa čak i prema sebi.

Kada detetu pokušamo da priđemo sa objašnjenjem ili savetom u trenutku kada je već uznemireno, zapravo samo podstičemo frustraciju. Ovo je uobičajeni obrazac: roditelj očajnički pokušava da razgovara sa svojim besnim detetom koje se oseća kao da je preplavljeno rečima dok se “davi” u sopstvenim emocijama.

Umesto toga, ono što detetu u tom trenutku treba jeste da budemo, kako ja to zovem, kapetani broda. Mi bi trebalo da stavimo do znanja da se ne plašimo njihovih osećanja i da smo u stanju da im pomognemo da isplove iz oluje uzburkanih emocija.

Umesto što se fokusirate na to šta nije u redu sa vašom decom ili da idete za njima objašnjavajući im zašto nešto ne mogu da dobiju (ili šta god da je u pitanju), pomozite im da shvate i osete tugu. Stavite im do znanja da ih volite.

Često umem da kažem da mi ne odgajamo decu, već odrasle ljude. Iako svi želimo da naša deca što lakše prođu kroz sve životne prepreke, postoje situacije kada ona jednostavno ne mogu da imaju sve što požele, a tako će biti kroz, verovatno, ceo život. 

Vi ste tu da ih naučite kako da razviju sposobnost da izdrže razočarenja.