Najsrećnija nacija na svetu: Kako Danci odgajaju svoju decu

Amerikanka Kristen Podulka iz prve je ruke iskusila kako Danci odgajaju svoju decu. Razlike su velike. Već u ranom uzrastu njihovi mališani su integrisani u društvo kroz sistem dnevne brige na kakvoj bi im pozavidela svaka majka sa Balkana. Iako stalno zaposlena, čak i dok joj je sin bio beba, ova žena oklevala je da pristane na rano odvajanje, međutim argumenti koje je čula od Danaca podstakli su je na razmišljanje.

Kristen se preselila u Dansku, a, osim stana, njen agent joj je osigurao i dnevnu brigu za sina, koji u to vreme nije bio stariji od dve godine. Dok bi ona radila kod kuće, mališan bi bio zbrinut. Amerikanka je odbila takvu ponudu, što je izazvalo čuđenje kod Dankinje. Njen argument za rano odvajanje od deteta glasio je ovako:

”U avionima posada uvek daje uputstva majkama kako, u slučaju prisilnog sletanja ili opasnosti, prvo sebi na usta stave masku sa kisseonikom, a tek onda detetu. Prvo majka mora da bude sposobna da slobodno diše, kako bi to isto mogla da osigura i svom detetu.”

Ideju da ostavi svoje dete ceo dan u rukama stranaca Amerikanka nikako nije mogla da prihvati. Zato je pronašla jaslice koje imaju program čuvanja i brige samo u jutarnjim satima. Međutim, u Danskoj majke koje odluče da decu od najranijeg uzrasta ostave na celodnevno čuvanje ne osuđuju, već, naprotiv, podstiču da tako postupaju. Istovremeno, država svim mogućim sredstvima sufinansira predškolsko vaspitanje dece.

"S vremenom počela sam da uživam u jutrima koje sam imala samo za sebe, a istovremeno sam uživala posmatrajući kako mi sin prosperira u društvu malih Danaca", napisala je za Time Kristen. "Najteža lekcija mog života u Skandinaviji bila je da prihvatim da majka mora da diše, kako bi i njeno dete moglo činiti to isto", dodala je.

2. Nema straha od padova

Umesto "Pazi, pašćeš!" Danci preferiraju "Pokušaj ponovno!". Ukratko, u Danskoj ne postoji pristup vaspitanju koje je bazirano na strahu od neuspeha. Da je zaista tako Kristen se uverila kada je prisustvovala proslavi letnje ravnodnevice.

Na livadi pored šume zapali se velika vatra, krijes. Roditelji i njihova deca pevaju pesme, druže se, opušteni. Na livadi nije bilo nikakvih zaštitnih ograda, u blizini mesta na kome se održavao festival nije bilo hitne pomoći, u slučaju da koje dete padne ili se na neki drugi način povredi.

Ispred škola i vrtića takođe postoji mesto za paljenje logorske vatre. U učionicama postoje svećnjaci, na kojima su zapaljene sveće. Kada je jednom prilikom pitala ženu u vrtiću zar se ne boji da bi deca mogla posegnuti za upaljenom svećom, ova joj je u čudu odgovorila: "Pa zašto bi dirali plamen? To je vatra, opeći će se".

3. Nema komplikovanja oko hrane

Svaki dan nešto drugo za ručak? Neće jedno hoće drugo? To u Danskoj ne postoji. U toj Skandinavskoj zemlji klinci jedu zdravu hranu, nesumnjivo, ali nekakav preteran izbor oko toga što će im mama taj dan pripremiti nemaju. Gotovo uvek isto. Malo povrća, malo mesa, malo voća. I svi jedu slično, bez prigovora.

4. Zna se kada je posao gotov

Tačno u 16 sati sve kompanije u Danskoj se isprazne. Niko ne ostaje prekovremeno. Ljudi sa posla odlaze u vrtiće i škole po svoju decu. Odlaze kući, gde zajedno pripremaju večeru. Osećaja grižnje savesti da, ukoliko si kući otišao istog trena kada je isteklo tvojih osam radnih sati, nema.

"Danci imaju jednu reč koja nema direktnog prevoda. Hygge. To je reč koja opisuje ugođaj porodice za stolom. Toplu atmosferu porodičnog doma obasjanog upaljenim svećama. Hygge znači sediti sa svojom porodicom oko okruglog stola, raspravljati o malim i velikim životnim stvarima, sa ljudima koji su nam najdraži. Takvu atmosferu porodice u Danskoj priređuju svake večeri. Međutim, to nije stvar slučaja. Dancima je hygge prioritet!", objasnila je Podulka.