Roditeljima nije strano da odgovaraju na nezgodna pitanja i da vode teške razgovore. Ali jedan od najtežih razgovora koje ste ikada mogli imati sa svojom decom je da im kažete da imaju hronično zdravstveno stanje, kako prenosi Helthcentral portal.
Prvo, saberite se
„Za svakog roditelja, dobijanje vesti da vaše dete ima hroničnu bolestje vrlo često jedan od najtežih i najtraumatičnijih događaja u porodičnom životu“, kaže Džin Beresin, doktor medicine, profesor psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi i izvršni direktor Clai-a Centar za mlade zdrave umove u Opštoj bolnici u Masačusetsu u Bostonu. „Roditelji najbolje mogu pomoći svojoj deci kada prvo pomognu sebi. Istraživanja pokazuju da kada su roditelji smireni i kontrolišu svoje misli i osećanja, oni su u najboljoj poziciji da efikasno komuniciraju sa svojom decom.
Komunicirajte
Ali takođe je ključno da ne izbegavate razgovor predugo, posebno ako je vaše dete podvrgnuto mnogim lekarskim pregledima . „Ako svojoj deci ne kažete informacije koje ne želite da čuju, oni će ih čuti negde drugde“, upozorava Rebeka Dajmond, doktor medicine, pedijatrijska bolnica u Njujorku i docent pedijatrije na Univerzitetu Kolumbija. „Ili će zamisliti nešto gore od bilo čega što biste im objašnjavali. Ovo bi moglo povećati njihov nivo anksioznosti i ostaviti ih da brinu o najgorim scenarijima.
Nakon što ste odvojili neko vreme da se uhvatite u koštac sa dijagnozom i napravite plan kada i kako ćete razgovarati, vreme je da komunicirate sa svojim detetom – a način na koji ćete to učiniti zavisiće u velikoj meri od njegovog razvojnog nivoa.
Ako vaše dete ima 5 do 8 godina
Za malu decu, najbolje je početi sa vrlo jednostavnim objašnjenjem šta se dešava i kako to može odmah uticati na njihov život (u narednim danima/nedeljama). Zamolite ih da ponove ono što su čuli, tako da možete biti sigurni da su dobro razumeli.
Pitajte za povratne informacije. Ako vaše dete deluje uznemireno ili zbunjeno, dr Dajmond predlaže postavljanje pitanja, na primer: „O čemu razmišljaš?“ i „Šta te brine?“ Mnogo puta će mala deca pomisliti da su uradila nešto loše da bi se razbolela ili da su kažnjena zbog toga što su uradili nešto „loše“, pa dr Berešin kaže da je važno da ih uveri da to nije njihova krivica.
Budite spremni da odgovorite na teška pitanja. „Kada detetu kažete da je bolesno, vrlo je uobičajeno da pita da li će umreti“, kaže dr Dajmond. „Teško je to čuti, pa roditelji treba da budu spremni. Ali, posebno kod mlađe dece, oni obično znaju samo za danas ili sutra - nije im jasno šta znači celog života. Takođe mogu pitati da li još uvek mogu da se igraju sa svojim prijateljima i idu u školu ili kada će ova bolest „nestati“. Pokušajte da odgovorite na ova pitanja najbolje što možete na jeziku koji vaše dete razume. Na primer, možete reći da to možda nikada neće nestati, „ali da postoje lekovi koji će vam pomoći da se osećate bolje kako biste mogli da radite sve što želite, kao što je igranje sa prijateljima. Ako ne znate odgovore, objasnite da ćete pitati doktore.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO