Putnička dijareja, poznata i kao putnički proliv ili dijareja turista, je patološko stanje koje neretko pogađa mnoge putnike. Odnosi se na crevnu infekciju obično uzrokovanu konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode tokom putovanja. Stanje se karakteriše kašastom ili tečnom konzistencijom stolice, grčevima u trbuhu, a povremeno i drugim simptomima kao što su mučnina, povraćanje i povišena tempetarura.
Za razliku od akutnog gastroenterisa, gde su najčešći uzročnici virusi, kod putničke dijareje najčešći uzročnici su bakterije poput Ešerihije, Salmonele i Shigele, ali virusi i paraziti takođe mogu biti odgovorni u nekim slučajevima.
Putnička dijareja se može javiti u bilo kom uzrastu, ali deca i starije osobe su posebno osetljivi. Osim uzrasta i određeni drugi faktori povećavaju rizik, kao na primer posete zemljama u razvoju, konzumiranje kontaminirane hrane ili vode, neadekvatna higijena ruku i oslabljen imuni sistem domaćina. Ranije se putnička dijareja vezivala za posete stranim zemljama ili regionima sa lošim sanitarnim uslovima, ali danas se sve češće javlja i u ekonomski razvijenim zemljama i zadovoljavajućim higijenskim uslovima.
Rizik od nastanka putničke dijareje može se smanjiti, ukoliko se preduzmu određene preventivne mere. Savetuje se konzumacija samo flaširane vode ili prokuvane i filtrirane vode. Izbegavati pijenje vode iz slavine. Preventivne mere obuhvataju uzimanje tople, dobro kuvane hrane i izbegavanje sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa i morskih plodova. Koristiti dobro oprano i oguljeno voće, a zabranjeno je unošenje sirovog povrća ili salata. Treba voditi računa o higijeni ruku, često prati ruke sapunom i vodom ili koriste sredstva za dezinfekciju ruku.
Konsultujte zdravstvenog radnika ako osetite ozbiljne simptome kao što su uporna dijareja, visoka temperatura, krvava stolica, dehidracija ili ako se simptomi ne poboljšaju u roku od nekoliko dana.
Uvek je dobra ideja konsultacija sa zdravstvenim radnikom pre putovanja kako bi oni procenili individualne rizike i dali personalizovane savete na osnovu turističke destinacije i zdravstvenog statusa.
Većina slučajeva putničke dijareje prolazi sama od sebe u roku od nekoliko dana. Neophodno je održavati hidriranost i piti puno tečnosti, posebno rastvora za oralnu rehidraciju. Antibiotici se mogu propisati u teškim slučajevima ili za osobe sa specifičnim zdravstvenim stanjima koja kao posledicu imaju kompromitovan imunitet ili opšte stanje obolelog.
Uzimanje probiotika tokom putovanja može pomoći u održavanju digestivnog zdravlja i smanjiti rizik od putničke dijareje. Međutim, važno je napomenuti da nisu svi probiotici isti i da njihova efikasnost može varirati u zavisnosti od specifičnih sojeva i potreba pojedinca. Prilikom izbora probiotika za putovanje potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari. Najbolje je konsultovati zdravstvenog radnika. Oni mogu pružiti personalizovane savete na osnovu vaše anamneze, putničke destinacije i specifičnih uslova putovanja. Važno je birati dobro ispitane sojeve, čija efikasnost je dokazana višestukim istraživanjima. Potražite probiotske sojeve koji su dobro proučeni zbog njihovih potencijalnih prednosti za zdravlje domaćina i smanjenje nastanka putničke dijareje. Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomices boulardii su dva soja koja su pokazala obećavajuće rezultate u smanjenju rizika od putničke dijareje. Kada putujete, važno je odabrati probiotske proizvode koji ne zahtevaju hladni lanac prilikom transporta. Prednost treba dati probiotskim preparatima koji su označeni kao "stabilni" ili "prikladni za putovanja" kako biste osigurali njihovu održivost tokom vašeg putovanja, odnosno dovoljan broj probiotskih mikroorganizama. Postoje probiotskim preparati koji su dodatno osigurali svoj sadržaj specijalnim aTECH pakovanjem, koji štiti probiotski soj u preparatu od uticaja UV zraka, vlage i svetlosti. Laminatna folija u aTECH pakovanju predstavlja apsolutnu barijeru za kiseonik, vlagu i svetlost, koji su, pored temperature, glavni uzroci smanjenja aktivnosti aktivnog probiotskog soja. A pored laminatne folije, u cilju povećanja stabilnosti proizvoda dodat je i inertni gas– azot, čime prilikom procesa pakovanja proizvoda dolazi do istiskivanja kiseonika iz kesice, što je posebno važno jer su probiotske bakterije uglavnom osetljive na kiseonik. Ubrizgavanjem azota uklanja se nepoželjni kiseonik i povećava preživljavanje probiotskih mikroorganizama. Svim navedenim, aTECH tehnologija osigurava deklarisani broj probiotskih ćelija i na isteku roka, što je posebno važno za efikasnost preparata.
Proverite etiketu probiotika, da biste bili sigurni da probiotik sadrži adekvatan broj živih organizama. Broj kolonija (colony forming units -CFU) ukazuju na broj živih bakterija ili kvasnica prisutnih u svakoj dozi, a koja je najčešće u rasponu od 1 do 10 milijardi CFU. Početak uzimanja probiotika je nekoliko dana pre putovanja i tokom putovanja.
Dr Mirjana Stojšić