U poslednjih 30 godina, broj ljudi sa prekomernom težinom je porastao, a svaka četvrta osoba na svetu ima problem sa prekomernom težinom. Najviše zabrinjava činjenica, da je među gojaznima sve veći broj dece.
Koliko je gojaznost opasna i koje sve bolesti izaziva, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, objašnjavaju dečiji endokrinolog prof. doktorka Vera Zdravković, predsednik Udruženja za borbu protiv gojaznosti, Mile Grozdanić i načelnica zlatiborskog centra „Čigota“ za lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata, prof. dr Snežana Lešović.
"Gojaznost počinje u najranijem uzrastu i potiče iz porodice. Roditelji ne vide da je gojaznost problem. Opsesija majke još po rođenju je, da dete dobro napreduje i dobija što više na težini. Rano se uvodi hrana bogata kalorijama. Postoje brojni rizici od gojaznosti. Metabolički, povećana glikemija, ali uglavnom ta deca imaju normalne vrednosti šećera, ali već na testu tolerancije, uviđamo sve više te ispade i pojavu dijabetesa tipa dva. Iako smo mislili da je pubertet period najopasniji za gojaznost i pojavu tipa dva dijabetesa, nažalost ta granica se javlja mnogo pre. Roditelji često nisu svesni problema, ali jedan multidisciplinarni pristup gojaznosti je jako bitan. Mi moramo da nađemo razlog, zbog čega to dete unosi previše hrane i da li ima neki stres. Mi moramo ozbiljno da se pozabavimo zdravom ishranom koja je zahtevna i skupa, ali i fizičkom aktivnosti kod dece, koja je smanjena na minimum. Potrebno je da vidimo gde je nastao psihološki problem i da probamo da ga rešimo. Kako dete napreduje u telesnoj masi, njemu je sve teže da se kreće i da bude socijalno. Gojazna deca se obično povlače u sebe i zbog toga postaju sve više zavisni od tehnologije", kaže doktorka Zdravković i napominje da pedijatri u praćenju deteta imaju ključnu ulogu.
"Ukoliko deca idu na redovne sistematske preglede, lekari imaju određene standardne krive, po kojima se prati njihov rast i telesna masa. Tačno u odnosu na njihovu telesnu masu znamo šta je višak. Postoje neki kriterijumi da su gojazni ili umereno gojazni. Ekstremna gojaznost se vidi. Razne su posledice gojaznosti. Svakako će pedijatar prvi skrenuti pažnju roditelja. Indeks telesne mase ako je preko 22 nije dobar, ali za malo dete nije dobar ni preko 17", zaključila je prof. dr Vera Zdravković.
Dečak od 183 kg
Načelnica centra „Čigota“ na Zlatiboru, smatra da je ključna stvar u rešavanju gojaznosti kod dece, posvećenost roditelja, ali i volja deteta da promeni životni stil.
"U proteklih 15 godina, u našem centru je lečeno preko 9.600 dece, uzrasta od 12 do 18 godina, a lečenje traje 21 dana. Mi radimo na osnaživanju i promeni životnog stila. Pored neprikladne hrane i sokova koji se unose, posebno nas brine što je kod dece fizička aktivnost svedena na minimum. Nekontrolisano koriste mobilne telefone sa kojim se bude i uspavljuju. Mi smo uveli kod nas u centru, da im se pre spavanja oduzimaju telefoni, kako bi imali kvalitetan san, to im definitivno pada najteže. Zabrinjavajuće je koliko malo unose salata i voća. Najvažnije je razgovarati sa decom i ponuditi im raznovrsnu ishranu, kako bi shvatili koliko je to lepo i zdravo", kaže doktorka Lešović i otkriva koja je ključna stvar u rešavanju ovog značajnog problema kod dece.
"Rešavanje problema gojaznosti ne treba odlagati. Moramo biti svesni činjenice da je to najčešće hronično oboljenje, nažalost i kod dece. Ono što nas najviše brine je to, što naša deca ostvaruju, sve teži stepen gojaznosti i da 80 odsto gojaznih adolescenata, ostaje gojazno u odrasloj životnoj dobi. Komplikacije gojaznosti se javljaju u sve ranijem uzrastu. Imaćemo puno problema, čitavi timovi stručnjaka su potrebni za rešavanje ovog problema", rekla je dr Snežana Lešović i dodala da svako gojazno dete je ono čiji indeks telesne mase je iznad 97 percentila, kao i da svaki roditelj treba da pita pedijatra prilikom odlaska na kontrolu, da li je dete normalno uhranjeno, kako bi se sprečila pojava gojaznosti ili preventivno delovalo.
"Gojaznost je hronično oboljenje i zaista ne postoji deo tela ili krvni sud, koji ne može biti oštećen ukoliko imamo višak masnog tkiva. Komplikacije se javljaju sve ranije. Uspeh lečenja gojaznog deteta je motivisanost samog deteta da bude zdravo, ali i podrška sam porodice, puno istrajnosti, ali i svakodnevna edukacija."
Prema rečima doktorke Lešević, najviše zabrinjava ekstremna gojaznost kod mlađih uzrasta.
"Juče je iz našeg centra otpušten dečak od 15 godina koji ima 183 kg. Bilo je jako teško raditi sa njim, ali smo uspeli da unapredimo njegovo zdravlje za 21 dan. Najbitnije je da imamo podršku roditelja i motivisano zdravo dete, koje je spremno za promenu životnih stilova", rekla je dr Snežana Lešović i objasnila šta se kod ovog dečaka promenilo nakon tronedeljnog tretmana kod njih u centru.
"Popravio je kondiciju, labaratorijski parametri su pokazali da je došlo do manjeg poboljšanja svih metaboličkih faktora rizika koji su bili na prijemu. Nas raduje što je dobio na samopouzdanju i počeo je da se druži sa vršnjacima, što znači da je korak bliži ka uspehu, a to znači da će problem gojaznosti kod njega biti uspešno rešen, ukoliko bude nastavio da se pridržava svega na čemu smo radili tokom tronedeljnog tretmana", zaključila je dr Lešović.
Roditelji greše
Mile Gvozdenović i sam se borio sa gojaznošću, težio je preko 206 kg, ali je upornošću i pridržavanjem saveta lekara uspeo da se izbori sa ovim problemom. Smatra se da je u ovom slučaju, koji Srbija ima, najpotrebnija preventiva i podrška struke.
"Deca imaju ozbiljne probleme gde god se pojave. Treba da radimo na preventivi, jer bez nje, podrške struke, medija, ništa nećemo uspeti i umrećemo gojazni", kaže Mile Grozdanić i kaže:
"Mnogi roditelji prave grešku, jer čim se dete pobuni oni odmah reaguju instiktivno da ga zaštite. Imali smo primer u Tiršovoj, gde smo smestili dete da bude 21 dan na intoleranciji, dovedu ga ujutru, dete ima šećer 21. Šta je problem? Majka je kupila kilo baklava da se oprosti od slatkog", dodao je Mile Grozdanić iz Udruženja za borbu protiv gojaznosti.
(Yumama/K1)