Francuski lekari o autizmu i preteranom gledanju u ekran: Roditelje treba da brine to što je dete mirno

Sasvim mala deca, tek prohodala i još u pelenama, drže u jednoj ruci flašicu s mlekom, a prstićem druge ruke prebiraju po tabletu koji su im roditelji postavili na stočić ispred sedišta u kafiću, avionu ili automobilu...  

Neki lekari čak tvrde da su uočili vezu između jedne vrste autističnog sindroma kod dece koja provode vreme pred ekranima i igricama navodno prilagođenim njihovom uzrastu. Usledila je polemika jer ima pedijatara koji su reagovali tvrdeći da za vezu između autizma i ekrana kod mališana nema dokaza. Svi su, međutim, saglasni da gledanje u ekran kod dece predškolskog uzrasta izaziva brojne neurološke poremećaje navedene u pismu javnosti i objavljenom u pariskom "Mondu" sa potpisima stotinak lekara i pedijatara.

Alarmantni podaci

Francuski stručnjaci izašli su u javnost sa alarmantnim podacima o vezi između poremećaja sličnih autizmu kod dece i boravka pred ekranima raznih aparata. Još 2009. godine Francuska uprava za javno zdravlje objavila je preporuku da deca mlađa od tri godine ne treba da borave pred ekranima bilo koje vrste. Francuska akademija je 2013. godine objavila studiju koja je još na snazi i koja se našla na meti teških kritika. Ova studija, naime, tvrdi da su taktilni tableti korisni za razvoj čula i motorike. Udruženje francuskih pedijatara nije išlo mnogo dalje objavljujući mišljenje prema kojem "tablet ne treba da bude najvažniji pre treće godine". Lekari kao Mišel Desmurže i Eduar Getaz i njihovi istomišljenici sada tvrde da je za zdrav razvoj deteta potrebno da do šeste godine ne borave ni pred kakvom vrstom ekrana.

Primer iz Francuske

"Pametni" telefoni i tableti danas su sve češće predmet koji, poput flašice s mlekom, služi roditeljima da smire bebu. Postoje čak modeli tableta koji su, navodno, posebno pravljeni za decu mlađu od četiri godine. Uz to, roditelji su manje prisutni u razvoju malog deteta, budući da su i sami okrenuti ka svom ekranu.

Jedan od potpisnika, francuska lekarka dr An Liz Dikanda, u martu je uzbunila javnost postavivši na internetu video-snimak u kojem govori o vezi između ekrana i smetnji autističnog tipa. Ona navodi primer dečaka Sofijana koji je sa tri godine pošao u obdanište i odmah izazvao uzbunu među vaspitačicama. Urlao je, ponavljao besmisleno poslednju reč koju je čuo i razbijao igračke drugoj deci. Nije mogao da ostane miran ni sekund, ljudima oko sebe se nije obraćao, već ih je samo mirisao, a bio je zainteresovan samo za brojeve i slova. Ispostavilo se da je od prvog dana pred TV ekranom, da su mu roditelji kupili prvi tablet kad je imao samo 18 meseci, da živi u numeričkom svetu i da loše spava i budi roditelje vrišteći. Dr Dikanda mu je prepisala ukidanje ekrana i poboljšanje je bilo spektakularno! Sofijan je sada dečak koji se igra, dobro spava i razgovara.

Mobilni za smirenje

Skoro polovina ispitanih francuskih roditelja rekla je da svojoj deci, mlađoj od tri godine, daju mobilni telefon da se smire. Više od polovine mališana mlađih od tri godine provedu bar pola sata nedeljno pred interaktivnim ekranom.

Foto: Shutterstock

Sve češće može da se čuje da je broj autistične dece eksplodirao, da je sve više "hiperaktivne" dece koja moraju da uzimaju lekove da se smire!

Dr Dikanda je upozorila da ova deca često dobijaju dijagnozu "autizam", iako nisu zaista bolesna od te bolesti.

"Pokazalo se da je dovoljno ukinuti višečasovno buljenje u ekran, jer deca koja imaju velike teškoće često pred ekranom provode između šest i 12 sati dnevno", rekla je dr Dikanda.

"Pažnja dece je potpuno usmerena na ekran, ili je ekran taj koji ga stalno prekida. U takvim uslovima roditelji i deca ne razmenjuju poglede dovoljno i ne mogu da izgrade svoj odnos - piše u tekstu francuskih stručnjaka.

Oni upozoravaju da kod deteta zbog toga mozak ne može normalno da se razvija, jer je zaustavljeno istraživanje predmeta koji ga okružuju. Zbog ekrana koji mu "upija" pažnju, dete je prinuđeno da odustane od svog istraživanja i ispitivanja okoline, što je dovoljno da dođe do kašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja deteta.

Deca koja zbog obuzetosti ekranima ne progovore kako treba ni do četvrte godine obično ne reaguju kada ih neko zove po imenu. Ne mogu da gledaju u osobu koja im se obraća niti u predmet koji im se pokazuje, već mogu samo da gledaju u ekran tableta. Ne mogu da komuniciraju sa okolinom, ni sa drugom decom.

Loš san šteti mozgu

"Umesto toga, one udaraju i hoće da omirišu drugu osobu. Posebno burne reakcije nastaju kada neko hoće da im uzme ili zatvori tablet. Kada razgovaramo s roditeljima te dece, shvatimo da ekran zauzima ključno mesto u životu te porodice", pišu stručnjaci.

Zbog čega je uticaj ekrana na decu tako strašan?

Francuski lekari pozivaju se na istraživanje Amerikanca Edvarda Tronika koji je pokazao da slični poremećaji nastaju kod bebe kojoj se pokazuje lutka sa licem bez izraza ("mrtvo lice") umesto lica majke. Dete koje gleda u ekran umesto u majku ne može da razmenjuje pogled s njom, da identifikuje njen glas i njene pokrete, ne može da stekne svest o sebi niti da razvije govor.

Linda Pagani, profesor za psihoedukaciju na univerzitetu u Montrealu, istraživala je tokom više decenija uticaj TV ekrana na decu i došla do zaključka da oni znatno umanjuju kapacitet dece, smanjuju nihovu aktivnost u školi i sposobnost da rešavaju matematičke probleme.

Londonska istraživanja i upozorenja stručnjaka

Časopis "Sajantifik riport" objavio je istraživanje stručnjaka sa Londonskog univerziteta koja su pokazala da izlaganje taktilnom ekranu kod dece uzrasta od šest do 36 meseci izaziva smanjenje kvaliteta sna. Samim tim šteta se nanosi formiranju mozga i neuronskih veza koje se izgrađuju u snu dok dete spava.

I dok se stručnjaci i političari premišljaju, u Silikonskoj dolini direktor Gugla i njegovi milioneri ne kriju da svojoj deci ne dozvoljavaju pristup ekranima! Malima je od skupih tableta i ostale potrošačke droge milion puta korisnije da dodirnu pravo jagnje, da bosi hodaju po pravoj travi, čuju šuštanje lišća, pevca kako kukuriče i magarca koji njače. Da bi se to shvatilo možda i nije neophodno biti veliki stručnjak i doktor nauka. Potreban je samo zdrav razum koji su mnogi izgubili u potrošačkom društvu.

Prevencija u četiri koraka

Psiholog Sabin Diflo objavila program prevencije u "četiri koraka": ne uključuje se ekran ujutru, ni za vreme obroka, ni u dečjoj sobi, ni pre spavanja.

Diflo je sa još devet lekara i psihologa objavila tekst upozorenja u pariskom "Mondu", posle čega su zdravstvene vlasti pristale da pokrenu kampanju na državnom nivou. Svim lekarima i pedijatrima biće poslata direktiva da prilikom pregleda dece postave pitanje o ekranima u kući. Stručnjaci računaju da će to pomoći roditeljima da budu svesniji opasnosti koje nosi izlaganje male dece ekranima.