- Roditelji često greše kada detetove teškoće pripisuju lenjosti, jer uzrok može biti u razvoju govora, pažnje, pamćenja ili koordinacije.
- Neuropsiholog je potreban ako dete kasni s govorom, teško čita i piše, ne prati uputstva, preosetljivo je ili ima izraženu anksioznost.
Neka deca se trude da savladaju nove veštine, ali im to ipak ne polazi za rukom. Kasnije progovaraju od vršnjaka, teško pamte uputstva, sporo čitaju i pišu ili im je potrebno mnogo vremena da završe domaći zadatak. Roditelji često najpre pomisle da je reč o nezainteresovanosti, neposlušnosti ili nedovoljnom trudu, lenjosti, ali uzrok ponekad može biti u načinu na koji se razvijaju i funkcionišu određene moždane sposobnosti.
Medicinska psihološkinja i neuropsihološkinja Ana A. Matjuškina objašnjava kada je korisno potražiti pomoć neuropsihologa i zašto dodatni časovi ili rad sa logopedom nekada nisu dovoljni.
Kada dete treba odvesti kod neuropsihologa?
1. Kada govor kasni ili sporo napreduje
Ako dete kasno progovara, teško razume govor, ne uspeva da pravilno formira rečenice ili dugo ne savladava izgovor pojedinih glasova, potrebno je utvrditi šta mu otežava razvoj govora. Osim same artikulacije, važnu ulogu imaju slušna percepcija, pažnja, pamćenje i razumevanje uputstava.
2. Kada ima poteškoće sa čitanjem, pisanjem i učenjem
Dete može dugo da radi domaći, meša slova, gubi red dok čita, teško prepisuje sa table ili stalno ponavlja iste greške. Neuropsihološka procena može pomoći da se otkrije da li su u osnovi problema pažnja, vizuelna percepcija, pamćenje ili teškoće u planiranju pokreta.
3. Kada teško prati uputstva i održava pažnju
Neka deca pažljivo slušaju roditelje ili učitelje, ali ubrzo zaborave šta treba da urade. Mogu da započnu zadatak, izgube nit, lako se ometaju i brzo odustaju. U takvim situacijama nije dovoljno govoriti detetu da se više potrudi – važno je otkriti u kom delu procesa nastaje teškoća.
4. Kada postoje teškoće sa koordinacijom i motoričkim razvojem
Neuropsihologa mogu zanimati i detalji poput toga kada je dete prohodalo, da li je puzalo, kojom rukom se služi i kako drži olovku. Razvoj pokreta, govora, pažnje, čitanja i pisanja međusobno je povezan, pa pojedine teškoće iz ranog razvoja mogu postati uočljive tek kada dete krene u vrtić ili školu. Važno je naglasiti da levorukost sama po sebi nije problem i da dete ne treba primoravati da koristi desnu ruku.
5. Kada je preosetljivo na zvuke, dodire i gužvu
Neka deca teško podnose glasne zvuke, jako svetlo, gužvu ili boravak u nepoznatom prostoru. Takve situacije mogu kod njih da izazovu uznemirenost, umor, odbijanje saradnje ili burne reakcije. Stručna procena može pomoći da se utvrdi šta detetu smeta i kako mu olakšati svakodnevno funkcionisanje.
6. Kada ima izraženu anksioznost i teško kontroliše ponašanje
Česti strahovi, snažne emocionalne reakcije i teškoće u kontroli ponašanja takođe mogu biti razlog za razgovor sa stručnjakom. Važno je razumeti šta izaziva takve reakcije, umesto da se dete automatski proglašava razmaženim ili neposlušnim.
7. Kada se javlja noćno mokrenje
Kod noćnog mokrenja važno je sagledati više faktora, uključujući funkcionisanje bešike, razvoj kontrole, emocionalno stanje deteta i porodične reakcije. Neuropsiholog može biti deo tima stručnjaka koji pomažu da se utvrde mogući uzroci, ali je važno uključiti i pedijatra radi odgovarajuće procene.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
8. Kada dete teško podnosi preglede i medicinske procedure
Izražen strah od lekara, pregleda, aparata, elektroda ili nepoznatog prostora može biti povezan sa anksioznošću i preosetljivošću na određene nadražaje. Umesto insistiranja da dete jednostavno mora da izdrži, važno je otkriti šta ga tačno plaši i postepeno ga pripremiti za pregled.
Zašto je važno uključiti i druge stručnjake?
Neuropsihološka procena ne podrazumeva da dete ima ozbiljan poremećaj, već pomaže da se bolje razumeju njegove sposobnosti i izazovi. Ponekad je potrebno uključiti i logopeda, ORL specijalistu ili dečjeg psihijatra.
Na primer, problemi sa sluhom, uvećani krajnici ili posledice čestih upala uha mogu otežati razumevanje govora i podnošenje zvukova. Takođe, izražena anksioznost može sprečiti dete da se opusti i učestvuje u radu sa stručnjakom.
Najvažnije je ne pripisivati svaku teškoću lenjosti, neposlušnosti ili nedostatku truda. Svako dete razvija se svojim tempom, ali kada određene prepreke uporno ometaju govor, učenje, pažnju ili svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti odgovarajuću stručnu procenu. Cilj je da se utvrdi kakva je podrška detetu potrebna, umesto da se od njega samo zahteva da se više trudi.
BONUS VIDEO: