Dečji psiholog Denis Vizer objašnjava zašto tantrumi, krize u detinjstvu i jesu i nisu strašne i šta roditelji treba da urade, kako prenosi Parents portal.
Kakve sve krize postoje?
Najpoznatija kriza od tri godine samo je jedna u nizu starosnih kriza kod dece. Sve počinje krizom rođenja, a već tada možete shvatiti kako će teći preostale krize. Nakon toga sledi kriza od godinu dana - dete počinje da hoda i istražuje prostor oko sebe, njegov svet se odjednom ispostavlja da je veći od uobičajenog krevetića i sobe. Sa tri godine dete počinje da se oseća odvojeno i testira granice svoje nezavisnosti, pokušava da dodirne sve. Ovo je često praćeno histerijom, vriskom i skandalima – dete zahteva da ima priliku da iskoristi ono što je otkrilo. Neki istraživači takođe ističu petogodišnju krizu , kada deca počinju da se takmiče sa tatom za maminu pažnju. U ovom trenutku, dečja mašta se aktivno razvija.
Sa sedam ili osam godina počinje socijalna kriza – dete ide u školu, ovo je kriza za celu porodicu: dete počinje da se prvi put ocenjuje, a roditelji prvi put stavljaju u javnost proizvod njihovog vaspitanja.
Konačno, tinejdžerska kriza je donekle slična krizi od tri godine; to je novi krug saostalnosti nezavisnosti i odvajanja od roditelja. Dete se oseća kao odraslo i zahteva drugačiji stav: „Ne ulazi u sobu, ili bar kucaj“. Tinejdžer želi da ga saslušaju i da se njegovo mišljenje uzme u obzir.
Kako se nositi s promenama
Izbegavajte autoritarnost u odnosu sa detetom. Zapamtite da je pred vama mala, velika ličnost!
- Podržite interese svoje dece. Pomozite da uložite vreme u stvari koje neguju i inspirišu.
- Podstičite nezavisnost svog deteta (naravno, u razumnim granicama).
- Tražite kompromisna rešenja u konfliktnim situacijama.
- Dajte svom detetu slobodu izbora. Izbor podstiče odgovornost i nezavisnost.
- Zašto su krize korisne i šta roditelji treba da rade
Krize u detinjstvu su neophodna faza razvoja, lansirna platforma za dete. Krize su korisne jer pomažu deci da rastu. Oni pokazuju nezavisnost, volju, ponos na svoja dostignuća - to su veoma korisne osobine. Nema potrebe da se borimo protiv krize, reč „borba“ ovde nikako ne odgovara. Krize se moraju preživeti. Treba da pomognemo detetu da prebrodi krizu i da ga ne uznemiravamo.
Na primer, ako dete od tri godine teži samostalnosti i želi da se okuša, onda ga pustite da navuče cipelu ili pomogne da nosi kesu za đubre, ako to želi. Roditelji često sprečavaju svoju decu da se sama razvijaju i rade. Ako sa tri godine želite samostalno dete pustite ga da pomogne, a ne da se do adolescencije razmazi, i onda se roditelji kasnije žale, „da ne želi ništa i samo leži na sofi“.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO