Mnogi roditelji odgajeni su u vreme kada su se pohvale davale štedljivo, kada je primat imala kazna, i kada je pohvalu zaista trebalo i zaslužiti. U to vreme pohvala koja bi počela sa superlativom gotovo da nije postojala ili je zvučala smešno, a s druge strane od roditelja, učitelja, baka i deka su dolazile pohvale, pre komentari koje su u međuvremenu devalvirali i koje danas kao roditelji ne bi trebalo da ih primenjujemo. Na primer rečenice kao što su „Hoćeš konačno...?“, „Opet si to uradio?“,"Pa, bar malo se potrudi", nemaju podsticajan efekat i treba ih izbegavati.
Ono što je daleko efikasnije su izvagane i pravovremene pohvale. Ako budete hvalili svaku sitnicu koju vaše dete postigne, pohvalu ćete sami obezvrediti. To može dovesti do toga da vaše dete veruje da je nepogrešivo, pa možete zamisliti čemu to vodi kada govorimo o razvoju i vaspitanju.
Stručnjaci i vaspitači govore o ispravnoj ili pogrešnoj pohvali. Pohvala koja ohrabruje je ispravan pristup: podsticanje znači hvaliti detetovo postignuće, a ne samo dete. Ohrabrenje stavlja odgovornost na dete: „Drago mi je što si mi pomogao“, na primer, rečenica je koja ne podrazumeva da dete mora da pomogne, ali je pozitivno ako jeste. Takođe bi bilo pogrešno stvarati dodatni pritisak kada se hvali, pa rečenice tipa "Ovo je prilično dobro, ali možeš i bolje" nikako nije preporuka.
Zato rečenica poput „Dobro si uradio danas“ može da bude dobar podsticaj da dete i sutra ima motiv da se trudi.
BONUS VIDEO:
Izvor: Yumama