Trauma jedne mame: Noć kada je moj 7-godišnji sin pronađen na ulici u pidžami

Da li ste sigurni da poznajete svoju decu? Da li ste učinili baš sve da budu sigurna i zaštićena? Naravno da jeste - to je dužnost i zadovoljstvo svake majke, kao što sam i naučila vaspitavajući sedmogodišnjeg sina Zeka i četvorogodišnju ćerku Amaru.

Nakon što smo ga, baš kao i svake večeri, smestili u krevet, on je jednostavno ustao i, prema njegovim rečima, krenuo kod druga.

Kada smo suprug i ja primili poziv, nismo ni bili svesni da je Zek napustio svoju sobu.

Kao i u većini ovakvih slučajeva, poziv nas je iznenadio. sina smo stavili na spavanje oko 8 sati uveče, a nakon poljupca za laku noć, suprug Stiv i ja smo otišli da gledamo film na televiziji i opustimo se.

Nakon 20 minuta je zazvonio telefon. Najpre nisam htela da se javim, ali sam prepoznala broj telefona sinovljeve škole.

Tihim glasom mi je rečeno: "Ne želimo da Vas uznemiravamo, ali upravo nas je pozvala žena koja je pronašla dečaka kako luta ulicom i koji kaže da se zove Zek i da ide u našu školu".

Ja sam počela da se smejem: "Ne budite blesavi, tek što sam sina stavila da spava. To mora da je neki drugi Zek."

I dalje prijatnim glasom, žena mi je rekla: "Razumem, ali da li biste ipak proverili da li je vaš sin u krevetu?" Pre nego što sam ustala, Stiv je već bio na vratima, prebledeo.

"Zek nije u svojoj sobi."

Ne mogu da opišem kako sam se osećala u tom trenutku. Kako sam počela da mucam, žena iz škole me je tešila: "Sve je u redu. On je kod druga i potpuno bezbedan."

Njene reči su me umirile, ali sam i dalje bila šokirana. Kako se to dogodilo? Da li ga je neko oteo? U tom trenutku je to bilo moje jedino objašnjenje.

Stiv i ja smo potpuno ćutke otišli po sina. Dočekao nas je otac Zekovog druga koji je bio zapanjen kao i mi.

Zek mu je rekao da je sam izašao iz kuće i da je došao da se igra s drugom.

Kada je ugledao moj izraz lica, Zek je potrčao ka meni i rekao: "Mamice, mamice. Kidnapovan sam!"

Suzdržala sam se i rekla mu da uđe u auto.

Ja sam ta koja je glasna u našoj kući, Stiv je povučeniji roditelj. Ovoga puta nije bilo tako. Suprug je odveo Zeka u drugu sobu i mogla sam da čujem njegove reči: "Ako ovo još samo jednom uradiš..."

Kada su izašli iz sobe pitala sam ga zašto je to uradio. Zek je mirnim glasom rekao: "Hteo sam da se igram s drugom." Kockice su se složile kad smo pričali sa ženom koja ga je pronašla.

Zek se u školi dogovorio s drugom da će ostati budni do kasno, igraju igrice i rade stvari koje on ne sme kod kuće.

Drug mu nije verovao da će on zaista sam doći, ali Zek voli izazove. Sve je sam isplanirao, znao je našu rutinu. Sačekao je da izađemo iz sobe, a onda je jednostavno izašao iz kuće.

Znao je da ga nećemo čuti. Čitao je knjige o Čarliju Smolu, osmogodišnjaku koji ide u avanture da upozna dinosauruse i tigrove. Niko, pa ni ja, mu nije naglasio da to nije realnost. Tako se Zek niije plašio da se upusti u svoju avanturu.

Žena koju je sreo na ulici je pretpostavila da je sam izašao iz kuće jer je bio u paučama i pidžami. Rekao joj je da su mu roditelji otišli u Tanzaniju na odmor, a da su njega ostavili u automobilu. "Ali sada je sve u redu, uspeo sam da pobegem i sada idem kod svog druga." 

Dok ga je ona vodila kod druga, pričao joj je o tome kako je uspeo da pobegne iz zaključanog automobila. 

Kada su došli do kuće njegovog druga, otac je odmah pozvao školu.

Sve se dobro završilo. Ali mene je mučilo pitanje - šta je nateralo Zeka da uradi tako nešto? On je tih, pristojan dečak. Pre ovoga nikada nije pravio probleme.

Shvatili smo da Zek nije bio svestan šta je uradio. Zašto bi? On ima samo sedam godina.

Počela sam da razmišljam kao sedmogodišnjak, nešto što, čak ni kao roditelj, nisam često radila. Naši mlišani čitaju knjige o avanturama i često budu uvučeni u taj uzbudljiv svet. U njihovim mislima mogu da dožive iste avanture.

Pored toga što sam ga izgrdila, delom sam bila i ponosna na njega. Koliko je on bio spreman da proba nove stvari i pobuni se protiv ustaljenih pravila.

Sada, kada Zek poželi da ide i igra se s drugom, ja ga odmah odvedem. I više obraćam pažnju na to što čita. Otkrio je svet Harija Potera, ali sam mu objasnila da niko nema čarobne moći. Zovite me paranoičnom, ali ne želim da pomisli da može da leti na metli. Uveli smo još jednu novinu, ponekad ga pustimo da se sam vozi autobusom. On uživa u toj nezavisnosti.

Mnogi su bili šokirani kako sam kroz celu situaciju prošla opušteno i čudili se zašto nisam stavila katanac na njegovu sobu, ali me sama ta pomisao užasavala.

Umesto toga, pričali smo s njim i obećao je da to više neće raditi. I mi mu verujemo.

Ipak, ako prekrši obećanje, konsultovaću stručnjaka. Dobro je da imate dete avanturističkog duha, ali on mora da poštuje autoritete.

U međuvremenu ću se tajno diviti svom divnom maštovitom dečaku.