Tokom prvih 12 meseci, odnosno dok dete ne počne da stoji i hoda, dečje stopalo - gledano sa tabanske strane je ravno. Prilikom stajanja i hodanja dolazi do postepenog formiranja unutrašnjeg svoda, koji se prvo vidi samo kada dete sedi ili leži, ali kada stane na noge - svod se još uvek ne vidi. Unutrašnji svod stopala se dobro vidi u trećoj godini života i kada je dete oslonjeno na noge. Tako izgledaju stopala koja se smatraju "normalnim". Međutim, uvek postoje moguća odstupanja.

U našoj populaciji je veliki procenat ljudi sa tzv. visokim risom, odnosno  "izdubljenim"stopalom. Kod ovog stopala unutrašnji svod jasno može da se vidi već kod novorođenčeta. Najčešće u porodici te dece ima odraslih članova sa istim oblikom stopala koji, u najvećem broju slučajeva, pored problema sa nalaženjem odgovarajućih cipela, nemaju druge tegobe.

U slučaju ovog, uslovno rečeno deformiteta, neophodno je posavetovati se sa fizijatrom ili dečjim hirurgom-ortopedom, koji će proceniti da li je potrebno da se sprovedu odgovarajuće vežbe, ili je dovoljno samo praćenje razvoja stopala kod te dece.

Po uspravljanju i prohodavanju mališana sa visokim risom, neophodno je kupiti odgovarajuću obuću. Cipele moraju da zadovolje nekoliko kriterijuma:

1. Moraju da budu duboke, kako bi skočni zglob držale u pravilnom položaju.

2. Deo oko pete mora da bude ojačan.

3. Uložak treba da bude od mekšeg materijala, čija će uloga biti potpora unutrašnjeg svoda i omogućiti rasterećenje ostalog dela stopala od pritiska pri oslanjanju i hodu.

4. Cipela treba da bude takva da omogući lako ulaženje stopala. To znači da deo cipele koji se šnira, odnosno zakopčava bude što duži - čime se dobija široko otvaranje cipele prilikom obuvanja.


Dr Jelena Rakić-Milanović