Beba u stomaku može da čuje ritmične otkucaje majčinog srca, kao i njeno disanje i njen glas, ali i zvukove njenog varenja, kao i druge zvukove koji dolaze spolja, poput muzike, koju kasnije kada se rode, mogu da prepoznaju. Kada dođu na svet, u prvih 12 sati mogu da razlikuju glas roditelja od ostalih.
Između 20. i 24. nedelje, slušni stimulans pokreće motoričke reakcije kod nerođene bebe. Plaši se glasnih zvukova i zainteresovana je za tihe, više čuje visoke nego niske tonove jer se visoki tonovi hvataju na ulazu u uvo – nerođeno dete stoga lakše percipira majčin nego očev glas, koji je obično dublji piše portal swissmom.ch. U ovom periodu bebi je uho prozor u svet.
U materici nema tišine, jer je to dobro rezonantno telo. Najglasniji zvuci koji dopiru do ušiju nerođenog deteta su upravo verovatno oni iz želuca i creva majke, od 85 decibela. Krv koja juri u arterijama stvara zvuk jačine od 55 decibela u materici. Istraživači su otkrili da fetusi od četiri do pet meseci imaju jasne preferencije za slušanje: vole harmoničnu, mirnu, klasičnu muziku dok su sklone da se uznemire na hard rok. Kasnije, kada se rode, mogu da prepoznaju muziku koju su čule u materici. Psiholozi zato preporučuju bebi pevanje uspavanki tokom trudnoće ili stavljanje muzičke kutije na stomak jer će ista melodija imati snažno umirujuće dejstvo na bebu nakon rođenja.
Kako se sluh razvija?
Novorođenče reaguje na zvukove koje poznaje – na početku posebno na mamin glas, ali i na pesmu za spavanje koju mu često pevate ili na muziku koju redovno slušate. Sa tri meseca, deo njegovog mozga (temporalni režanj) koji je zadužen za sluh postaje aktivniji. Ako beba čuje vaš glas, ona će se okrenuti direktno prema vama i odgovoriti gugtanjem. Sa četiri meseca dete će sa entuzijazmom reagovati na zvukove i čak će vam se osmehnuti kada čuje vaš glas. Pokušaće da vas kopira izgovaranjem suglasnika poput „B“ ili „M“. Do šestog ili sedmog meseca dete će moći da identifikuje odakle dolaze određeni zvuci i okrenuće se u pravcu iz kojeg nešto čuje. Sa oko 12 meseci prepoznaće svoje omiljene pesme i pokušati da peva uz njih.
Osetljivost ljudskog uha na zvuk je najveća za frekvencijski opseg ljudskog glasa i govora. Novorođenčad posebno uživa u visokim glasovima, zbog čega odrasli intuitivno menjaju visinu glasa kada razgovaraju sa bebom. Bebe takođe mogu da razlikuju glasove svojih roditelja od glasova drugih ljudi u prvih 12 sati života. One više vole majčin glas od svih drugih zvukova - generalno, bebe više vole blago povišene ženske glasove nego muške glasove, pa stoga istraživači pretpostavljaju da beba više voli da čuje majčin glas nego očev. Sve u svemu, čini se da niski tonovi imaju smirujući efekat, dok veoma visoki tonovi imaju tendenciju da izazovu burnu reakciju.
Usmereni sluh je već funkcionalan nekoliko minuta nakon rođenja, što se vidi po pokretima očiju ka izvoru zvuka. Sluh je veoma važan preduslov za razvoj jezika. Roditelji treba da obrate posebnu pažnju na to da li dete reaguje na izvore buke i, ako sumnjaju, obavesti svog pedijatra.
BONUS VIDEO
Izvor: Yumama