Prehlada je odomaćen naziv za nekomplikovanu virusnu infekciju gornjih disajnih puteva, koja se kod odojčeta manifestuje najčešće sekretom u nosu, ređe kašljem. Telesna temperatura je obično normalna, mada može da bude blago do umereno povišena (ne više od 38,5 stepeni mereno rektalno, ili 38 stepeni mereno pod pazuhom ili na čelu). Dete je neraspoloženo, razdražljivo, slabije jede i spava, i ima sluz u stolici, koja potiče od progutanog sekreta. Lekar pri pregledu, osim crvene sluznice nosa i ždrela i malo uvećanih limfnih žlezda na vratu, najčešće ne nalazi druge znakove oboljenja.

Kako se razvija imunitet?

Da bi naš imuni sistem bio sposoban da nas štiti od raznih nevidljivih "uljeza", on mora da se sretne i uhvati u koštac sa njima, ali i da ih upamti, kako bi ih sledeći put sprečio da izazovu simptome bolesti. Na početku života, sopstvena "odbrambena vojska" je malobrojna i ne poznaje neprijatelja, pa bi izgledi za povoljan ishod bili mali da nije majčinih antitela, odbrambenih belančevina koje je majka celog života stvarala, a tokom trudnoće ih kroz posteljicu prenosi svom detetu. Nakon presecanja pupčane vrpce, dotok tih antitela prestaje, ali majka i dalje prenosi antitela bebi preko svog mleka. Ta dragocena funkcija majčinog mleka se uništava kuvanjem, pa ga zbog toga - ukoliko se bebi daje putem flašice ili kašičice, treba zagrevati samo do temperature tela.

Povezane vestiIshrana bebeKako sprečiti prehladu kod beba?

Pasivno preneta majčina antitela u bebinom organizmu imaju ograničen rok trajanja i posle trećeg meseca života postepeno iščezavaju. Međutim, od samog rođenja, beba počinje da stvara sopstvenu odbranu - koju čine, osim aktivno stvorenih antitela, i razne vrste belih krvnih zrnaca sposobnih da unište protivnika, bilo da je u pitanju virus, bakterija ili neki drugi "uljez". Prvi kontakt sa izazivačima bolesti može da bude i pre rođenja, ako majka nije preležala dotičnu bolest, kada ishod trudnoće zna da bude i nepovoljan po dete. Prilikom rađanja prirodnim putem, zdrava beba - gutajući sadržaj porođajnog kanala koji nije sterilan, po prvi put dolazi u kontakt sa mikroorganizmima koji usmeravaju imuni odgovor u dobrom pravcu. Bebe rođene carskim rezom prvo progutaju bolničke klice, što kod genetski predisponirane dece usmerava imuni odgovor u pravcu alergija. Za potpuni razvoj imuniteta je potrebno nekoliko godina povremenih kontakata sa mikroorganizmima, zbog čega mala deca mnogo češće od ostalih oboljevaju od raznih infekcija. Kako mikrobi, naročito virusi često i brzo mutiraju, prinuđeni smo da tokom čitavog života obnavljamo svoje odbrambene snage, pa je potpuno normalno da zdrava odrasla osoba u proseku dva puta godišnje ima prehladu, a mala deca i do pet-šest puta.

Kako se leči prehlada?

Naravno, niko ne voli da mu se dete razboli, ali ako to već ponekad mora da se desi, bolje je da bolest bude što lakša i da traje što kraće. Prosečna prehlada, lečili je ne lečili, traje 7-14 dana i prolazi spontano. Uobičajena terapija deluje samo na simptome i služi da detetu ublaži tegobe, ali na virusne uzročnike ne deluje. Sa njima organizam mora sâm da se izbori. Kao u svakoj borbi, i u ovoj - ako je jača, ima vatre, tako da dete ponekad ima povišenu temperaturu. Većina roditelja smatra da je po svaku cenu treba obarati.

Antibiotike roditelji nikako ne bi smeli samoinicijativno da daju. Jedino je pedijatar kvalifikovan da ih preporuči kada je potrebno

Međutim, ona je štetna samo ako je vrlo visoka, jer tada dovodi do dehidracije i metaboličkih poremećaja. Temperaturu ispod 38 stepeni (38,5 stepeni rektalno) ne treba obarati, jer odbrambene snage bolje deluju na temperaturi većoj od normalne, zbog čega je organizam i podiže. Izuzetak su deca sklona frasu, ali on je kod odojčadi retka pojava. Važno je povećati unos tečnosti, a ako mali bolesnik odbija hranu, na njoj ne treba insistirati dok temperatura ne padne. Posle će se apetit sam od sebe povećati, a dete će da nadoknadi izgubljenu težinu. Za odojče je najbolje majčino mleko.

Ako prehladu ne možemo da sprečimo, važno je da sprečimo njene komplikacije, to jest širenje mikroorganizama sa ulaznog mesta na udaljene organe. Najčešće komplikacije prehlade kod odojčeta su: upala uva i upala pluća, a u prva dva meseca i bronhiolitis (zapaljenje najsitnijih disajnih cevi - bronhiola). 

Kako da sprečite komplikacije prehlade?

* Čistite bebi zapušen nos fiziološkim rastvorom pre svakog podoja, ali i češće ako joj sekret jako ometa disanje.
* Povećajte unos tečnosti (najbolje da je češće dojite).
* Posmatrajte kako beba diše u snu, da biste na vreme uočili nepravilnosti (ubrzano i otežano).
* Javite se lekaru čim primetite promenu bebinog ponašanja.
* Novorođenu bebu u slučaju bilo kakve prehlade treba da pregleda pedijatar.

Koji simptomi ukazuju na komplikacije?

1. Telesna temperatura preko 38,5 stepeni, uz pogoršanje opšteg stanja deteta
2. Skok temperature nakon nekoliko dana od početka prehlade
3. Promena ponašanja odojčeta (odbija hranu, razdražljivo je ili pospano)
4. Bledilo ili modrilo kože
5. Ubrzano i/ili otežano disanje
6. Kašalj "iz dubine"
7. Iznenadni plač u toku hranjenja ili u snu (bol u uvu)
8. Kod mlađeg odojčeta: promena bistrog u gust, zeleni sekret u nosu
9. Trajanje prehlade duže od dve nedelje

U svim navedenim situacijama bebu treba da pregleda pedijatar, a ako je mlađa od dva meseca - odnesite je na pregled čim se prehladi.

Tekst: Prim. dr Maja Skender, pedijatar