Kod pedijatra

Bebu prvi put treba odneti na pregled kod pedijatra kada napuni mesec dana (ako se radi o detetu rođenom sa normalnom telesnom težinom). Tada se meri telesna dužina, obim glave i telesna masa. Dobijene vrednosti se upoređuju sa vrednostima izmerenim na rođenju, pa se na osnovu toga procenjuje napredak deteta. Pedijatar će da ispita i detetove aktivnosti i reakcije, kako bi utvrdio da li se ono ponaša u skladu sa svojom uzrastom. Osim  psihomotornog razvoja, prati se i neurološki status, ispituje se da li postoji urođeno iščašenje kuka, da li je pravilan položaj testisa (kod dečaka može da bude čest problem nespuštenih testisa, što se jednostavno rešava). Prilikom ovog pregleda se proverava veličina fontanele, zarastanje pupka i izgled kože. Pregledaju se oči, uši i usna šupljina, slušaju se detetova pluća i srce. Beba se tada upućuje na kontrolni pregled kukova i dobija drugu vakcinu.

Pedijatri preporučuju češće preglede u doba dok dojite dete. Sledeće preglede bi trebalo obaviti između drugog i trećeg meseca, potom četvrtog i petog, a sledeća dva između šestog i osmog, i na kraju prve godine... ili onda kada imate neku nedoumicu. Pedijatrijski pregledi su vrlo slični: uz uobičajeno merenje telesne dužine i težine, prati se zdravstveno stanje deteta i njegov psihomotorni razvoj, a vrši se i obavezna vakcinacija.

Kod zubara

Stomatolozi kažu da je, teorijski, prvi pregled potrebno da se obavi šest meseci posle izrastanja prvog zubića. No, to nije uvek praktično izvodljivo, jer je teško bebu od devet meseci «naterati» da zine. Prva poseta stomatologu je jako važna, jer ćete dobiti važna uputstva kako bebi da održavate higijenu zubića i usne šupljine.

Kod upotrebe flašice, karijes nastaje zbog produženog (najčešće noćnog) izlaganja mlečnih zuba hrani bogatoj ugljenim hidratima (voćnim sokovima, slatkim kašicama, mleku...). Međutim, kažu da karijes nastaje i kod dece koju majke predugo doje (danju i noću, čak do druge ili treće godine). Pravilna ishrana (bez slatkih međuobroka) je neophodna za rast i razvoj deteta, baš kao i pravilna higijena zuba, s kojom treba početi odmah po nicanju prvog mlečnog zuba. To je isključivo roditeljska, svakodnevna briga. Dete treba voditi kod stomatologa na redovne kontrole svakih šest meseci. Bilo bi dobro da mališan «zavoli» svog zubara, jer je to veoma važno.

Opasnost od karijesa

Karijes, koji obično nastaje zbog upotrebe flašice, najčešći je problem mlečnih zuba kod dece, a može da ima dalekosežne posledice na celokupan rast i razvoj svih struktura u usnoj šupljini. Ako dete prerano izgubi mlečne zubiće zbog uznapredovalog karijesa, neće moći pravilno da nauči da izgovara reči, a i tvrđa hrana će mu predstavljati problem. Zato je idealno vreme za posetu stomatologu šest meseci od nicanja prvog mlečnog zubića, a ne sa tri ili četiri godine, kako to u praksi biva, jer se tada karijes teže leči.

Kod oftalmologa

Neki od problema vezanih za vid mogu da se spreče samo ako se otkriju veoma rano. Inače, kod deteta se vid razvija od rođenja do treće godine. Ako u tom periodu postoji određena prepreka koja sprečava normalan razvoj vida, a koju može da otkrije samo oftalmolog, onda je propušten idealan period za rehabilitaciju.

U Zapadnoj Evropi je obavezno da sva novorođena deca u određenom vremenskom periodu prođu kroz kompletan oftalmološki pregled. Kod nas se to, nažalost, samo delimično sprovodi. Iskreno se nadam da će neko uvideti važnost ovakve vrste prevencije i oftalmološki pregled uvesti kao obavezan pregled svake bebe do godinu dana života, bez obzira da li ima ili nema upadljive oftalmološke promene.

Već u prvim mesecima, a najkasnije do kraja prve godine života, neophodno je da se svako dete pregleda oftalmološki. Mnoge promene ne mogu da se primete spolja, otkrivaju se tek kompletnim pregledom, što podrazumeva širenje zenica, pregled očnog dna i dioptrije. Pregled je veoma lagan, a «najnelagodnije» je stavljanje kapljica.

Potražite savet na vreme

Predlog oftalmologa je da, ako pedijatar nije uputio roditelje da potraže savet očnog lekara, oni  samoinicijativno odvedu dete na pregled, jer je samo tako moguće da se otkrije nešto što «golim» okom ne može da se vidi. Ili, da se jednostavno konstatuje da je sa detetovom vidom sve u redu. Tri redovna oftalmološka pregleda bi trebalo obaviti u prvoj godini, između treće i četvrte godine, i pred polazak u školu.

Kod audiologa

I u ovom slučaju je važno naglasiti značaj rane prevencije. U nekim porodilištima se, odmah po rođenju, bebama radi ispitivanje sluha, takozvana OAE (otoakustička emisija). Međutim, broj tih porodilišta je veoma mali. U okviru zdravstvene zaštite dece, retko se daju smernice o razvoju sluha, govora i jezika, a još ređe se na vreme uočava zakašnjenje u govorno-jezičkom razvoju deteta.

Roditelji bi stalno trebalo da prate reagovanje deteta na zvuke različite jačine. Ta detekcija je neophodna, ali ne i dovoljna. Tako da, ukoliko posumnjate da vaše dete ne čuje, obavezno se javite pedijatru i insistirajte da dete pregleda audiolog. Podsetićemo vas kako izgleda normalan razvoj govora i jezika deteta do godinu dana:

* Od trećeg-četvrtog dana po rođenju, novorođenče reaguje na ljudski glas. U ovom periodu se kroz plač ostvaruju i prvi kontakti govornih organa.

* Od drugog meseca započinje gukanje, beba svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Značajnu ulogu u razvoju gukanja i tepanja ima razvoj slušne pažnje.

* U periodu od pet, šest meseci započinje brbljanje, koje obiluje kombinacijama samoglasnika i suglasničkih formi budućih glasova.

* Od šestog do osmog meseca, dete povezuje dva ista i različita sloga, intenzivno tepa, razume i reaguje na svoje ime.

* Od osmog do 12. meseca, dete upotrebljava više reči sa udvajanjem istih slogova.

Dinamika razvoja sluha, govora i jezika je individualna, ali je važno znati da je svaki nivo razvoja govora i jezika vezan za određeni uzrast. Ako se taj period propusti, teško se nadoknađuje.

 V. Stanimirović