Planirana prva trudnoća, sretni, ispunjeni, sve je super prošlo cijelih devet mjeseci. Porodila se u privatnoj klinici u Francuskoj - predivno iskustvo.

Problem nastaje poslije porođaja.

Muž i ja živimo sami, nemamo rodbine u blizini, a zbog korone naši roditelji iz Bosne nisu mogli doći.

Povezane vestiVaša priča'Vi ne znate koji bol oseti majka čije je dete životno ugroženo: Priča o mami i bebi koje su dobile koronu u porodilištu
Povezane vestiVaša priča'Pogrdni nazivi za dete. Za mene kao majku - osuda': Priča žene čiji sin ima hemangiom od rođenja

Muž je radio, tako da sam sama ostajala sa bebom, a nisam od njega puno očekivala jer radi težak posao. Pomagao mi je koliko je mogao.

Onog trenutka kad sam ostajala sama u kući sa bebom, za mene je postao pakao. Postoprođajna depresija.

Imala sam non-stop suicidne misli. Da bebu bacim kroz prozor. Da joj okrenem glavu prema dušeku da je ugušim. Svako veče sam sebi govorila:"E sutra je vodim u dom za nezbrinutu djecu".

Htjela sam se ubiti, mislila sam biće lakše mom mužu sa njom. Kad god sam imala takve misli, sama sam sebi govorila:"Nisi normalna šta pričaš". Odem, umijem se hladnom vodom, nazovem roditelje i uopšte nisam pričala ni sa kim šta mi se dešava. To je greška, jer danas je to postala normalna pojava, ali tabu tema.

Hvala Bogu prošlo me je, sama sam potiskivala te misli, tu tjeskobu koja me je mučila. Sada je to moje blago, život bih dala za nju, ali jednostavno neke stvari ne možemo izbjeći. Planiramo trudnoću, pripremamo odjeću, sve stvari do detalja, ali niko nas ne priprema za ono što slijedi poslije, za našu psihu, što je velika greška.

Već jako dugo sam htjela da vam pišem, ali okidač je bio nedavni događaj mlada mama koja je izvršila samoubistvo i kako ljudi oko nje nisu primjetili čudno ponašanje.

Ja nisam nikom ništa govorila, jer sam vješto skrivala.

Moja poruka svim ljudima je - ko god ovo pročitao - trudnice, porodilje, mame, komsije, prijatelji...

Ako imate u blizini porodilju, idite pitajte samo kako je. Lijepa riječ, osmjeh, ma bilo šta. Osjetiće da nije sama, a kamo li da pomognete u bilo čemu. A mamama bi poručila da ne ćute, nego da pričaju šta ih muči, da ne drže to u sebi. Za njihovo dobro i dobro njihovih beba.

Pročitajte i...

Povezane vestiŽivot porodice'Nisam im menjala pelene, nisam ih hranila. Nisam ih želela': Mama o teškom iskustvu sa postporođajnom depresijom
Povezane vestiZdravlje porodiljePsiholog za Yumamu iz stručnog i ličnog iskustva: Kako se leči POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA
Povezane vestiVaša priča'Mogla si još da se igraš sa lutkama, a ne da igračke zameniš za muški polni organ': Iskustvo mame koja se porodila sa 16 godina

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.