Dobar dan. Kako sam pročitala priču na vašem sajtu o neprijatnom porođaju jedne mame, odlučila sam da i ja podelim moje iskustvo.

Naime, kada su kontrakcije i krvarenje počeli, otišla sam u Betaniju. Dan i po sam provela na odeljenju patologije trudnoće, tri prsta otvorena. Po savetu cimerke iz sobe, penjala sam se i spuštala niz stepenice kako bih ubrzala otvaranje, da bi mi porođaj bio lakši. Ova metoda je bila uspešna, otvorila sam se pet prstiju. Tada me je pregledala doktorka koja je bila jako gruba i neprijatna. Rekla sam joj da me boli i da bi mogla biti malo nežnija. Odmah je počela da se dere na mene da ne kukam, uz pitanje "kako ću se poroditi, ako me to boli".

Povezane vestiVaša pričaPorođaj u Betaniji: 'Dali su mi spinalnu anesteziju, ali ona nije delovala - osetila sam rez, bol, sve!'

Sestra me je u kolicima odvezla u prostorije za pripremu za porođaj, gde su mi stavili kateter i obrijali me. Tada sam već trpela jake bolove, a dva sata sam bila sama, nikog nije bilo sa mnom. Moglo se čuti samo vrištanje žena. Nakon toga su me odvele u sobu za indukciju, u kojoj su bila tri kreveta. Na prvom krevetu je žena koja je primila epidural nepomično ležala, a do mene je jedna porodilja primila vensku anesteziju (delimično je osećala bolove). Treća sam bila ja i osećala sam sve!

Vizita je odbila moj zahtev da dobijem epidural ili vensku anesteziju, razlog je bio da je već kasno. Nakon nekog vremena opet su došli da nam probuše vodenjake. Anesteziolog mi je prošao i rekao da će videti šta može da uradi kako bi mi pomogao. I uspeo je! Dao mi je vensku anesteziju. Mnogo mi je bilo lakše, ali je ubrzo usledio pakao.

Beba je već krenula napolje, a ja sam još ležala na krevetu za indukciju, i ovaj put sam bila sama. Stiskala sam noge, ali džaba, bebina glava se već nazirala. Nakon nekog vremena, uspela sam da dozovem babicu. Više puta sam joj rekla da je beba krenula, da joj glava izlazi, ali je ona odgovorila da to nije moguće jer sam samo sedam prstiju otvorena i će me prebaciti u salu za porođaj tek kada budem bila otvorena 10 prstiju. Nakon toga je otišla, odbivši i da pogleda da li je to što sam rekla istina.

Povezane vestiVaša priča'Mama me je oblačila i presvlačila, a kretala sam se pomoću štapa': Jovana o svom iskustvu sa porođaja i velikom strahu od druge trudnoće

Samo što je izašla iz sobe, dreknula sam iz sve snage: "Doktore, sestro!" Oko mene su se okupila tri doktora, anesteziolog i dve babice. Jedino što su uradili je što su uhvatili bebu, da ne padne. Porodila sam se sama, na običnom krevetu. Nakon toga, umesto da ostanem da ležim još dva sata, kao što bi trebalo, ista babica me je uhvatila pod ruku i odvela do slobodne sale za porođaj. Niz noge mi se slivala krv, nije joj bilo kraja. Ceo put od sobe do stola bio je prekriven krvlju, kao i moje noge. Doktor me je pregledao i ustanovio da nije potrebno ušivanje.


Iskustvo mame iz Novog Sada Foto: Shutterstock

Bila sam u porodilištu još deset dana, ali zbog bebe. Dobio je temperaturu jedan dan, koja je, hvala Bogu, istog dana spala i nije se više pojavljivala. Ipak, zadržali su nas kako bi sačekali rezultate analiza. Niko mi ništa nije govorio šta se dešava sa mojom bebom, samo su svaki dan isto ponavljali: "Stanje bebe je dobro, čekamo analize." Jedan pedijatar je bio bolji i pričao je sa mnom o bebi, dok je drugi bio nezainteresovan, bilo mu je važno samo da potpišem papir da je bio kod mene.

Prema porodiljama su najljubaznije bile tetkice što su čistile, žene koje su nam donosile hranu i pojedine sestre. Jedna pedijatrijska sestra mi je na pitanje šta da radim jer su mi grudi tvrde i bolne, samo odgovorila da kupim pumpicu.

Nakon što se sve završilo, pušteni smo kući, da bih naknadno otkrila da je doktor, koji me je pregledao, ostavio u meni gazu, koja je se natopila krvlju i jako i veoma neprijatno smrdela. Mogla sam dobiti sepsu.

Mama Ivana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.