Kada su mala, deca vole da istražuju sve oko sebe, a i pri manjoj nepažnji može se desiti da progutaju nešto što ne bi trebalo.

"Deca najčešće gutaju predmete u uzrastu od prve do treće godine života, pa je ovaj period najkritičniji. Najčešće gutaju novčiće, igračke, nakit, baterije i magnete. Neki predmeti su bezopasni, dok drugi mogu dovesti do po život opasnih komplikacija u prvih nekoliko sati od gutanja", upozorava dr Nina Ristić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Povezane vestiZdravlje detetaKako pomoći detetu koje se guši?

Posebno su opasne alkalne baterije koje, ako se zaglave u jednjaku, mogu da oštete zid jednjaka u prvih pola sata nakon gutanja.

"Zadržavanje baterije u jednjaku, čak i ako posle nekoliko sati spontano prođe u želudac, može da dovede do komplikacija poput perforacije jednjaka", govori dr Ristić dok pokazuje šta je sve izvadila iz trbuha mladih pacijenata u poslednje vreme: sitni delovi igračaka, dugmići, zavrtnji, bockalice, magneti… A u svojoj karijeri nema šta nije izvadila - od kockica za jamb do baterija koje najčešće gutaju deca mlađa od pet godina.

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija.

"Veoma je važno da roditelji ne pokušavaju sami da vade strano telo, jer to može da dovede do povrede", upozorava dr Nina Ristić.

Povezane vestiZdravlje detetaPrva pomoć: Kako reagovati kada se strano telo zaglavi u uhu

Pored gutanja igračaka i drugih sitnih predmeta, doktori su se u praksi susretali i sa decom koja su popila neku od otrovnih hemikalija.

"Veliki problem je i gutanje korozivnih supstanci (kiselina, baza, jakih oksidacionih sredstava), koja se najčešće nalaze u sredstvima za čišćenje u svakom domaćinstvu, i veoma je važno držati ih van domašaja dece", kaže dr Ristić.