Gle, ne želim da vas lažem i pričam bajke. Putovanje na drugi kontinent sa sitnom dečicom u pratnji nije baš avantura za svakoga.
Ako pratite moj Instagram, čini vam se da smo bili u raju, bebe su se samo smešile i čvrsto spavale, muž vodio na romantične večere, a ja sam samo jela, masirala se i pozirala u jakim bojama.
Naravno da se i to dešavalo, ali možda dvadeset posto vremena. Ostalo je planiranje, smirivanje, balansiranje. Ne veruj Instagramu. :) Ni u ovom slučaju, ni inače.
Bilo je stvarno genijalnih momenata zbog kojih se sve to isplatilo, Vijetnam je čudo prirode, klincima je sve u svemu bilo prekrasno, pogotovo Roku koji se većine doživljaja seća i oduševljeno prepričava već mesecima – safarija, kula od peska, ogromnog akvarijuma sa morskim psima, svojih vijetnamskih drugara... Opet bih ponovila sve ispočetka sto puta. Ali daleko od toga da je bilo med i mleko. Razvodili smo se i mirili nekoliko puta, a da budem skroz iskrena, bilo je i drama koje smo mogli da izbegnemo da smo se pripremili na vreme.
Zato bih volela da vam dam nekoliko saveta, ako se odlučite na takav rollercoaster, a ja vam ga toplo preporučujem, pored svih briga i mogućih nezgoda. Ne morate ni ići tako daleko, dovoljna je mala promena sredine tu i tamo. Deca upijaju svet oko sebe, upoznaju i cene razlike, a mi ih formiramo kao znatiželjne, otvorene i tolerantne male ljude.
Dakle, krenimo ispočetka. Odlučili smo – sredinom februara idemo u Vijetnam. Cela porodica, sa dva sina, jedan od godinu dana (još ne hoda i ne priča) i drugi od četiri godine. Na samu ideju tog poduhvata reakcija ogromnog broja mojih prijatelja i followera na društvenim mrežama bila je – wow! Skidam kapu. U Aziju? I beba? Kakva hrabrost! Čim su krenule takve poruke sa svih strana, znala sam da smo se mooožda malo zaleteli, uopšte nismo razmišljali na taj način. Mi se uvek u životu bacimo, pa šta bude, to je naš stil. Tako sam mu se doselila, tako smo i ostali trudni... Sve nam je cap, cap. Al sad nema nazad, karte su nam u džepu.
Dvadesetak sati aviona, maltretiranja po aerodromima, nervoza, nespavanje, jet lagovi, želudačni problemi, povraćanje, dečje posekotine, gubici prtljaga... U tom trenutku te putne radosti nisu nam padale na pamet.
Zamišljali smo samo bele plaže, nudle sa korijanderom i svežim povrćem i dečicu kako se mirno i nasmešeno igraju u pesku. Dodatno smo dokuvali stvar vrlo ambicioznim itinerarom. Ne boravimo na jednom mestu, o ne! Putujemo po duguljastom Vijetnamu skroz od hladnjikavog i kišnog krajnjeg severa do tropskog juga. U čergi, sa svom prtljagom.
OK, ja bih o samom Vijetnamu i (ne)zgodama mogla roman da napišem, avanturistički ljubić sa intrigama, preokretima, porodičnom dramom i happy endom. Al' ajmo da se držimo teme i pređemo na konkretne savete.
Naravno da je sve individualno, neće vrediti svaki savet za svakog roditelja, ima nas različitih sa različitim potrebama. No ovo je moja kolumna i moje iskustvo, vi slobodno u komentarima podelite svoje.
1. Jeste li dobri sa vlastitim roditeljima? Jesu li još zdravi i funkcionalni? Jeste li dobri sa svekrvom? Vreme je da izgladite sve nesuglasice i nagovorite nekog od njih da ide s vama. Veći je trošak, naravno, ali vrednost još jednog para ruku je neprocenjiva, pogotovo ako deca imaju neusklađene termine spavanja. Da smo bili sami, proveli bismo ceo odmor menjajući se na straži u hotelskoj sobi i čekajući da se neko od dece probudi.
2. U avionu pokušajte da ulovite prvi red sedišta. Boravak u avionu sa bebom poseban je nivo zahtevnosti. Ako je dete mlađe od dve godine, po pravilima aviokompanija nema svoje sedište, nego sve vreme boravi na tvojim kolenima, po desetak sati, što je zahtevnije i bolnije nego što se čini. Super ti dođe da mrvicu ispružiš noge, a i da malac ne lupa po fen frizuri ljutoj gospođi iz reda ispred (iz iskustva).
3. Ako putujete na drugi kontinent, savetovala bih turu probiotika deset dana pre puta. Mi smo ih uredno pili, pa svejedno pobrali neke azijske gricove i grecove, svi smo po 24 sata proveli izbacujući sadržaj na sve rupe (svi odrasli i oboje dece). Svako u svom terminu. Mislite da to znači da probiotici ne deluju? Pitam se kako bi tek izgledalo da ih nismo pili. ;) Probajte u svakom slučaju, ništa vas ne košta.
4. Obvezna kolica za sve malce, čak i one odavno prohodale čija kolica su već godinama u podrumu. Roko je upravo navršio četiri godine, ali nema šanse da bi mogao da prati naš tempo razgledanja velegrada. Umorio bi se nakon pola sata i seo na pod. Ovako smo ga strpali u kolica, čak je mogao malo i da odspava, a mi smo ga gurali ko pravog gospodina. Svi srećni.
5. Postoje kolica koja se mogu tako sklopiti da ulaze u kabinu aviona. Ne mogu vam opisati koliko je to praktično, pogotovo za male puzavce. Staviš juniora u kolica čim sletiš, inače ga moraš da ga držiš u rukama dok ne dođe sav prtljag kolektivno. Do toga može proći i po sat vremena, a nama se već dvaput dogodila da se kolica naprosto izgube i pošalju na pogrešan let. Pakao. Kolica je najbolje u svakom trenutku držati na oku.
6. Ne nosite gotovo ništa prtljage za sebe. Minimum minimuma. Nekoliko stvari jarkih boja da lepo izgledaju na slikama, zimsku i letnu varijantu. Spremite se asketski. Za decu toliko toga treba da jednostavno nećete imati kapaciteta za borbu sa vlastitim kontejnerom od kofera.
7. Postoje neke pilule za spavanje koje se preporučuju za decu. Zvuči brutalno, al' navodno je na prirodnoj bazi. To nismo istražili na vreme, a spavanje nam je bio najveći problem putovanja. Nisu htjeli da spavaju u avionu, a jet leg ih je mrdao danima. Nagledali smo se crtića u tri ujutro, znam Patrolne šape napamet. U svakom slučaju, raspitajte se o tome.
8. Ponesite neku instant-kašicu il suvu namirnicu koju klinci vole. Čini vam se da je to bazičan proizvod, da ćete to lako kupiti svuda. Ma kakvi. Prvo ti treba vreme dok se snađeš, pa dok nađeš dućan, pa tamo vidiš da nema ništa slično. Drugačiji su ukusi. Mi recimo gotovo nigdje nismo uspeli da nađemo običan slani jogurt! U Vijetnamu ih jedu zaslađene i možeš se okrenut na glavu, a nama je jogurt osnova svakog obroka. To nismo baš mogli da nosimo iz Hrvatske, ali za "7 kornom" smo plakali. Lokalnu hranu nevoljko su prihvatili tek zadnjih nekoliko dana puta, na to ne možeš da računaš, deca su većinom konzervativna kad je reč o hrani.
9. Ponesite dobar neseser sa lekovima za prvu ruku. Ne verujem da to pišem, uvek sam bila protivnik gomilanja farmaceutskih proizvoda, sama retko kad i pilulu za glavu popijem. Ali sa decom ne bih rizikovala. Ko zna u kakvoj ćeš situaciji biti, na pustoj plaži, usred neke šume ili romantičnom gradiću koji nema bolnicu. Jedan paket analgetika, flastera, lekova protiv alergije, proliva, sprej za rane i dezinfekciju – uvek imajte pri ruci.
10. I najvažnije – osmeh. Idete na odmor da vam bude lepo. Ne pišem sve ovo da uđete u stadijum panike, već da vas pripremim na moguće situacije. Trebaće vam puno živaca, ali unapred se pomirite sa tim. Iz svake nepredvidive i lude situacije napravite foru, preokrenite svoj vlastiti stav. Deca su vaše ogledalo, uče od vas. Ako im objasnite da je sve to deo avanture, i zagubljena prtljag i truckanja autobusom i spavanje u nepoznatim prostorima, klinci će to prihvatiti i sami pričati svoju priču. Samo opušteno i uživajte u baš svakom trenutku!
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna