Radim skoro puno radno vreme, ali petkom ostajem kod kuće sa sinom dok moj suprug ide na posao. Kako bi sve bilo gotovo do pet i kako bi vikend mogao da počne, pomno planiram svaki minut praveći rasporede, spiskove, kao i rezervne planove u slučaju da nešto krene naopako. Kada se suprug vrati sa posla, obično mu ispričam šta sam sve završila, a on ostane u čudu. A i treba!

Usisavala sam, prala veš, bila u kupovini namirnica, zakazala sastanke za sledeću nedelju, spremila večeru za nas dvoje, napravila organske palačinke od banane i spanaća za sina i sve to držeći u rukama dvogodišnjaka.

“Ti si super mama, znaš li to?”, kaže mi suprug dok mi sipa penušavi sok umesto vina, jer da, ja sam i trudna ponovo. Možda sam umorna, ali sam na kraju dana vrlo ponosna na sebe.

Ja sam super mama, mislim u sebi.

Ipak, taj osećaj je vrlo brzo prošao, zapravo odleto je istog onog trenutka kada moj muž počeo da upoređuje moju i njegovu produktivnost. Sa neverovatnom dozom ležernosti on usput pominje da se, kada je sam sa našim sinom, često zapita kako se uopšte kreće kroz kuću bez zaštitnog odela. To me navodi da se i ja zapitam - ako me moja produktivnost čini Super mamom, da li to znači da on nije Super tata?

E pa, nije baš tako...

Zvanično je 2017. godina, ljudi. Možemo li, molim vas, da prestanemo da izjednačavamo reč “roditelj” sa “domaćica”? Primećujem taj način razmišljanja često - da su majke bolje ako se više angažuju oko kuće ili ulažuviše napora da svakodnevne aktivnosti učine kreativnijim. 

Foto: Shutterstock

U mom slučaju to je samo zbog toga što više vremena provodim kod kuće. Da, ja sam sigurno bolja domaćica, ali to me sigurno ne čini boljim roditeljem.

To što održavam kuću čistom dok je naš sin budan ne čini me boljim roditeljem od mog muža koji čisti dok naš sin spava. Nisam bolji roditelj zbog toga što na Pinterestu pronađem recepte za jela koja ću spremati sinu, dok suprug kupi zdrav obrok u prodavnici.

Ja sam Super mama zbog ljubavi koju pružam svom sinu, a iz istog razloga je i moj suprug Super tata.

Ako zaista hoću da se igram đavoljeg advokata, onda moram da priznam da je moj suprug i bolji roditelj. Dok ja gubim vreme na pravljenje domaćeg plastelina, moj suprug se stvarno igra sa našim sinom. Dok ja čistim kuću dok se naš sin igra sam, moj suprug se za to isto vreme odmara i puni baterije, te nije već u pet poslepodne iscrpljen kao ja. Dok ja planiram i razmišljam o svemu unapred, moj suprug je uvek pristutan u datom trenutku.

Ovo nije takmičenje, ovo je apel - svi zaslužujemo prizanje za najbolje roditelje, iako smo možda nekad “očajne domaćice”.

Svima onima koji ni ne znaju šta je Pinterest, čestitam zbog toga što nisu upali u zamku. Vaša deca su srećna, zdrava i sigurna. I to je ono zbog čega ste vi dobar roditelj.

I ukoliko vas neko nekada pita zašto kuću niste očistili domaćim preparatima napravljenim od kuhinjskih sastojaka, samo se nasmešite i nikada ne dozvolite da vas prevare - vi ste dobra mama.