5 mitova u ishrani mališana: Ne, ove namirnice nisu zdrave koliko mislite

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, stopa gojaznosti kod dece se u poslednjih 30 godina udvostručila. Mnogi roditelji nisu sigurni zašto njihova deca ne mogu da prestanu da dobijaju na kilaži, čak i pored redukovane ishrane. 

Deklaracija na namirnicama može vas navesti da poverujete kako jedete zdravu hranu. Osim što odmah poverujete da je nešto zravo, samo jer pročitate da je organski ili bez glutena, trebalo bi da obratite pažnju i na ostale sastojke kao što su natrijum, veštački zaslađivači, kao i hranljiva vrednost i kalorije. Sve to igra važnu ulogu u određivanju da li je neka naminrnica zdrav izbor ili ne.

Natrijum može dovesti do povećanog krvnog pritiska, čak i kod dece. Regulisanje natrijuma je posebno bitno kod dece koja su gojazna, kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja u budućnosti. Takođe bi trebalo da pazite na veštačke zaslađivače koji mogu povećati apetit. Osim toga, deci u razvoju potrebni su određeni hranljivi sastojci iz hrane. Obrok sa nešto više kalorija može biti zdravija opcija jer obezbeđuje značajnu količinu vitamina A, B, C, D, kao i gvožđa i kalcijuma.

2. mit: Đus je zdravo piće za decu

Mnogi roditelji veruju da, ukoliko je voće zdravo, isto važi i za voćne sokove. Međutim, visokokalorični voćni napici, prepuni šećera, mogu dovesti do gojenja. Neki tvrde da sokovi mogu imati veliku hranljivu vrednost, budući da obiluju vitaminima, ali u tom slučaju je bolje detetu da ponudite cele voćke, koje sadrže vlakna izgubljena u procesu blendovanja. 

3. mit: Žitarice su zdrav izbor za početak dana

Cerealije su ukusan i brz način ishrane kada dete žuri u školu. Ali budite oprezni, jer većina kupovnih žitarica sadrži više šećera od standardnog dezerta. Prekomerna glukoza može dovesti do povećanog šećera u krvi. Zato, pažljivo čitajte deklaraciju. Proizvođači često stave nazive koji vas mogu navesti da pomislite da nema šećera. Ti nazivi su obično pčelinji med, organska trska, organska melasa...

4. mit: Hleb od celog zrna je zdrav hleb

Postoje manje razlike između belog hleba i hleba od celog zrna. Naime, oba hleba sadrže visok nivo glukoze koja odmah ulazi u krvotok. To ne samo da uzrokuje gojenje, već može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih oboljenja kao što je recimo dijabetes.

Ukoliko na pakovanju piše da je hleb od celog zrna, to ne znači da zaista i jeste, kao i da je to ono što je deci potrebno. Obrađeni hleb od celog zrna obično ne sadrži nimalo vlakana. Pažljivo čitajte deklaracije i tražite hleb koji sadrži sto odsto žitarica. Ove zdravije alternative omogućavaju uravnoteženiji nivo glukoze kod dece.

5. mit: Zaleđeni jogurt je zdrav dezert

Zaleđeni jogurt može biti zdravija alternativa za sladoled, ali to ne znači da je najbolji izbor. Iako većina smrznutih jogurta sadrži mali procenat mlečnih masti, oni i dalje imaju više kalorija nego što i možete da pretpostavite. Velika šolja smznutog jogurta sadrži 380 kalorija i 76 grama šećera, ne računajući topinge. Većina dece najviše voli jogurte sa šećernim topinzima koji mogu gojiti isto koliko i sladoled. Ukoliko već detetu dajete zaleđeni jogurt, umesto sirupa dodajte seckano voće koje će isto tako zasladiti dezert, a svakako je zdravije.