Ti si moje poslednje dete koje ću imati. Poslednja beba koju ću uspavljivati ili koju ću vozikati u kolicima supermarketa. Ti si moje poslednje dete koje ima usta puna prvih zubića. Uskoro ću te zubiće stavljati ispod jastuka da bi ih “zubić vila” odnela i ostavila ti poklone. Iste zube koje svakog dana perem četkicom iz “Ratova zvezda”. Ti si moj poslednji prvi osmeh. Poslednji prvi korak. Poslednji od prvih u našoj porodici.

Nikad nisam bila veliki fan bebi perioda. Plašila sam se bolesti i Sindroma iznenadne smrti. Preživljavala sam neprospavane noći. Borila sam se sa tvojim konstantnim potrebama, dok sam u isto vreme radila i brinula o tvom starijem bratu i sestri. Čekala sam dane kada ćeš biti samostalniji, kada ćemo moći da razgovaramo, čitamo, igramo se...

Povezane vestiŽivot porodiceMamin zagrljaj – mesto gde vreme stoji!

Sada, dok sam trepnula, ti već imaš četiri godine. Kupamo se u kadi punoj mehurića, a onda ustaneš da isperem sapunicu. Neverovatno brzo rasteš. Tvoj preslatki, okrugli stomačić skoro da je nestao, postaje ravan - stomačić koji sam ko zna koliko puta poljubila. Skoro da nema naznaka bebe koja si do skoro bio. Mažem te bebi losionom i udišem te. Zahvalna sam što mi omogućavaš ceo jedan minut da uživam u tome pre nego što zbrišeš.

"Roditeljstvo je teško, ponekad dosadno, ali uglavnom uzbudljivo. Međutim više od svega - ono je magično. Mogla sam neverovatno dugo da posmatram lica svoje dece i da mi nikada ne bude dosta njihovih grimasa. Zaista ne mogu da opišem koliko sam srećna i počastvovana što mi je data mogućnost da budem majka. Njihova majka."

Počeo si da izgovaraš reči pravilno. Reči koje si godinama neodoljivo loše izgovarao. Iako je tvoja omiljena boja i dalje “belena”, sada vrlo dobro znaš da umesto “ode” tražiš vodu. Ali šta vredi, mnogo više sam volela “odu”.

Iz tog razloga, potrudiću se da se tvoja mala stopala još greju ispod mog tela, vezivaću ti pertle duže. Trošiću vreme na kraju veoma dugog radnog dana da vam pročitam još jednu priču pre nego što utonemo u san.

Biće trenutaka i kada ću proklinjati sebe što sam želela da što pre prestaneš da budeš beba. Naći ću sebi sobu u kojoj ću sama oplakivati kraj jedne ere. Biću nežna prema sebi i potrudiću se da ipak ostanem smirena, jer, baš kao i svaki drugi roditelj, znam koliko ova vožnja zvana roditeljstvo može biti izazovna.

Povezane vestiŽivot porodiceJa i dalje nosim svoju decu i ne zanima me šta vi mislite o tome