Da li postoje znakovi upozorenja na koje bi trebalo obratiti pažnju - kako bi se bolest otkrila na vreme i usporilo ili zaustavilo trajno propadanje bubrega, kao i kako se nositi sa činjenicom da je detetu potrebna dijaliza ili transplantacija, razgovarali smo sa Jelenom Alavanjom, predsednicom Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh“, majkom deteta kome je urađena transplantacija bubrega.

Zadatak bubrega je da odstrane otrove i suvišnu vodu iz naše krvi i pošalju ih u bešiku, u obliku urina. Svaki bubreg ima milion i po finih jedinki (nefrona), čiji rad služi da nam pritisak bude odgovarajući, sastojci u krvi u ravnoteži, krvna slika dobra, a kosti jake. Svakog dana, bubrezi filtriraju i očiste 200 litara krvi. Međutim, kada otkažu, dolazi do nagomilavanja otpadnih materija i vode u krvi - u stvari, do trovanja krvi, sa svim propratnim efektima koje takvo stanje prati.

Zašto se ova bolest kasno otkriva?

- Postoje mnogi uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece.  Bubrežna slabost može da bude akutna ili hronična. Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Mogu uspešno da se izleče ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna funkcija više nikada ne bude kao pre. Nažalost, uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega kod dece, imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju.

U većini slučajeva, bolest se razvija polako, neopaženo, oštećujući bubrežnu funkciju. To je zato što je ne prate ni tegobe, ni bol u fazama kada može da se reaguje i uspori njeno napredovanje. Deca se ne žale ni na šta, živa su i vesela. Kada se pojave manifestacije u vidu otoka kapaka i potkolenica, zadihanost pri najmanjem naporu, bleda ili žuto prebojena koža - tada je bolest već uznapredovala. Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta su urođene (na primer, anomalije mokraćnih kanala) i nasledne bolesti.

Koji su rani simptomi hronične bubrežne insuficijencije (HIB)?

- Mnogo odraslih i dece nema nikakve simptome dok bolest bubrega ne uđe u poodmaklu fazu, zato je i nazivaju „tiha bolest“. Lekari često kažu: „Ukoliko čekate da se neki od simptoma pojave, već ste čekali predugo“. Prvi simptomi se pojavljuju u vidu oteklih članaka, teškoće u koncentrisanju, smanjenja apetita, krvi u urinu ili penušavog urina. U svakom slučaju, neophodno je potražiti pomoć lekara.

Na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju?

- Pre svega na urinarne infekcije. Ako su deca sklona čestim urinarnim infekcijama, treba insistirati na biohemijskim analizama, kako bi se utvrdila funkcija bubrega. Urinarne infekcije mogu da se jave usled refluksa, to jest proširenja ili suženja mokraćnog kanala (urin ne može normalno da otiče, dolazi do zastoja koji izaziva infekciju). Slab apetit, koji je prouzrokovan mučninom, najčešće i povraćanjem, samim tim i malaksalošću, kao i padom hemoglobina - takođe bi trebalo da bude znak za vanredne biohemijske analize. 

Kako može da se spreči urinarna infekcija?

- Unosom veće količine tečnosti, jer veći protok urina kroz bešiku umanjuje mogućnost zadržavanja bakterija. Nikako ne dozvolite detetu da trpi i odlaže pražnjenje bešike. Ukoliko se požali na neke simptome (peckanje pri mokrenju, iznenadno noćno umokravanje), obavezno proverite urin i urinokulturu. Ako se ustanovi postojanje urinarne infekcije, obavezno je da dete unosi veću količinu tečnosti - kako bi se bakterije lakše izbacile, i da redovno uzima terapiju koju je prepisao lekar.PageBreak

Kakva terapija se sprovodi kod ovih mališana?

- Dete čiji bubrezi ne čiste dovoljno otpadnih materija i ne odstranjuju suvišnu vodu iz krvi, mora na tretman zamene bubrežne funkcije. Reč je o dijalizi, koja može da bude peritoneumska i hemodijaliza.

Peritoneumska dijaliza

Preko katetera - koji se nalazi u trbušnoj duplji (peritoneum), čisti se krv od štetnih materija. Ova metoda je korisna jer dijaliza može da se obavlja svake noći, dok dete spava u svom krevetu, i ne mora da se pridržava stroge dijete kao u slučaju hemodijalize. Ono što predstavlja rizik kod ove vrste dijalize jeste da kroz otvor katetera može da se inficira trbušna duplja i dođe do peritonitisa - zapaljenja trbušne maramice.

Hemodijaliza

Krv iz vene se provodi do aparata u kojem se filtrira, a zatim vraća u telo.

Prevencija u trudnoći- S obzirom da su najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta urođene i nasledne bolesti, veoma je važno tokom trudnoće obratiti pažnju na ultrazvučnom pregledu da li se vide oba bubrega i da li su normalne strukture. Ako se uoči bilo kakva nepravilnost, dete treba kontrolisati odmah po rođenju (ultrazvučni pregled, biohemijske analize krvi, analiza urina), ne čekajući da se pojave simptomi. To je način da se smanji mogućnost krajnjeg negativnog ishoda, koji dovodi do trajne bubrežne slabosti - objasnila je dr Mima Fazlagić, ginekolog. 

Ovaj metod se obavlja na klinici najmanje tri puta nedeljno, u trajanju četiri-pet sati, a u tretman su uključeni nefrolozi i sestre. Hemodijaliza je mučan metod, jer za kratko vreme treba očistiti krv od otrova koji su se nagomilali tokom prethodna dva dana. Praćena je nekim od teških propratnih efekata kao što su bolovi prilikom uboda, povraćanje, grčevi u nogama i rukama, bolovi u glavi i telu. Tokom dijalize može (ali i ne mora) da dođe do iznenadnog krvarenja, pojave napada ili gubitka svesti. Da bi sam proces dijalize mogla bolje da  podnose, deca (kao i stariji) moraju da se pridržavaju stroge dijete, sa restriktivnim unosom svih namirnica i tečnosti.

Veliki problem predstavlja to što je deci jako teško objasniti da ne smeju ništa da pojedu ili popiju što nije predviđeno dijetom. U prirodi deteta - kako malog, tako i onog starijeg, jeste da krši pravila, pa su retki slučajevi da su deca disciplinovana u onoj meri koja je potrebna. U vremenu u kome je reklama dominantan deo naše stvarnosti, još teže je pridržavati se propisane dijete. Deca i tinejdžeri koji idu na dijalizu, nisu lišeni samo volje da jedu šta hoće, već i volje da upravljaju svojim vremenom. Oni vreme provode u putu do dijaliznog centra (jedini specijalizovani dečji centar za dijalizu je na Dečjoj klinici u Beogradu) i na samoj dijalizi, tako da ne mogu redovno da idu u školu i druže se sa svojim vršnjacima koliko bi hteli.

Da li je transplantacija rešenje?

- To je najbolja terapija za sve pacijente sa zadnjim stadijumom bubrežne bolesti, pogotovo za decu, jer im daje drugu šansu - da odrastu kao njihovi vršnjaci. Transplantacija im omogućava nesmetan rast, razvoj i povratak normalnim životnim navikama. Život posle tog postupka je kvalitativno i kvantitativno neuporedivo bolji. Zdrav bubreg deca mogu da dobiju od živog davaoca (to je uglavnom srodnik - roditelj ili bliski rođak), ili od kadavera (moždano mrtve osobe), ranijeg potpisnika donorske kartice. Ako dete ne može da dobije bubreg od rođaka, onda se stavlja na listu čekanja za transplantaciju, na kojoj se nalaze svi kojima je potreban neki od organa. Da bi se dobio odgovarajući organ sa te liste, u slučaju kada se pojavi - potrebno je da se odradi neki od testova podudarnosti, da se utvrdi da li se poklapaju  tkiva davaoca i primaoca organa. Po obavljenoj transplantaciji, dete mora da uzima terapiju (imunosupresive) do kraja života. U početku, reč je o brojnim lekovima, ali se ubrzo njihov broj svede na dva-tri leka, kojima je zadatak da „zavaraju“ imuni sistem, kako ne bi odbacio novi organ.

Posle čitanja ovog teksta jasno je da svako od nas može u skladu sa svojim mogućnostima da učini nešto, a potpisivanje donorske kartice je možda najbolji način da pokažemo da nam je stalo. Zar ne?

Vesna Stanimirović