Naše čitateljke su podelile sa nama svoja iskustva o prvoj novogodišnjoj noći sa bebom.


Okitili smo krevetić


Pošto je Stefan rođen u oktobru, bio je sasvim mali kada su naši prijatelji planirali doček 2004. godine. Nas dvoje, Dragan i ja smo znali da ne dolazi u obzir da idemo bilo gde. Jednostavno, ni psihički ni fizički nismo bili spremni za doček van kuće. Kada imate sasvim malu bebicu - imate i noćne podoje, i učestala buđenja, a sve to prati zamor zbog kojeg priželjkujete bar malo slobodnog vremena.

Ja sam od početka pevala našem dečaku i uverila se da mu to prija. Neki osećaj mi je govorio da, iako je mala beba, Stefanu treba omogućiti da oseti novogodišnji duh. Okitili smo jelkicu, krevetić ukrasili raznobojnim kuglama i trakama u boji a koristeći najlepše, svetlucave trake - na vratima smo ispisali njegovo ime. Taj detalj mu je bio najzanimljiviji od svega u stanu. Pogledom i ručicama je tražio da ga podignemo kako bi dohvatio traku i slova svojeg imena, pa je to  čupkao, čupkao… sve dok je trajalo!

Interesantne su mu bile i ukrasne kuglice na krevetiću. Zabavljao se njima kao da su najlepša zvečka, dok na jelku uopšte nije obraćao pažnju. Možda smo je pretrpali ukrasima... Tek, prva novogodišnja jelkica nije imala Stefanovu pažnju.

Poslednje veče stare godine je proteklo uz uobičajeni ritual: kupanje, podoj, pa uspavljivanje.

Dragan i ja smo ubrzo posle ponoći utonuli u dubok san. Znali smo da će novi dan sa našim Stefanom biti zahtevan kao i svi prethodni, a da nas dvoje moramo da ga dočekamo odmorni.

Maja Samardžija

Emilija je ostala budna do ponoći

Desanka je sa suprugom Brankom i prijateljima uvek negde išla za doček Nove godine. No, dolazak deteta na svet je izmenio stare navike. S obzirom da je Emilija imala samo četiri meseca, podrazumevalo se da će 2004. godinu mladi roditelji da dočekaju kod kuće.

Bio je petak, radni dan. Tata Branko je stigao kasnije kući. Bilo je tek toliko vremena da se, prema porodičnom običaju, obiđe stara kuma. Pri povratku kući, mladi par je sebi priredio još jedno zadovoljstvo - da uz laganu vožnju pogledaju kako je Beograd ukrašen za novogodišnju noć. Uzalud je mama podizala Emiliju ne bi li i ona osetila deo svetlucave atmosfere. Četvoromesečnoj bebici je više od svega bio potreban san, tako da je zaspala za vreme vožnje.
- Probudila se tek kada smo stigli ispred kuće u Zemunu. Ali, kao da je osetila da je to neka posebna noć. Nije dremala ni posle kupanja, ni posle podoja, već je ostala razdragana i budna skoro do ponoći. Neposredno pre nego što je stigla Nova godina, zaspala je u tatinom naručju, dok su «plesali» uz muziku koja se čula sa TV-a. 
Koji sat posle ponoći, pridružili su joj se i roditelji.
- Vedro mamino i tatino lice je najlepši poklon za svako dete. Kada smo umorni i neispavani, teško da možemo to da im podarimo. Branko i ja smo zbog toga prekinuli prijatno ćaskanje uz muziku i sami utonuli u san, ranije nego što bismo inače za novogodišnju noć.

Bogato ukrašena novogodišnja jelkica ni sutradan nije bila zanimljiva četvoromesečnoj Emiliji. Više od jelke se radovala plastičnom Deda Mrazu, koji je dobila na poklon.

Mama Desanka

Katarina je sve prespavala

Rođenje prvog deteta, devojčice Katarine, bilo je prilično naporno za mamu Jelenu. Rođena uz pomoć vakuuma, beba je imala hematom na glavi, a mama dugu strepnju od eventualnih posledica. Zbog svega toga, ni posle pet meseci - koliko je Katarina imala za Novu 2002. godinu, roditelji nisu mogli da budu sasvim opušteni. Zato nisu ni planirali novogodišnji provod.
- Zoran i ja nismo razmišljali da bilo gde odemo. Iako se hematom kod naše ćerke povukao posle dve nedelje - što je, kako su nam lekari objasnili, bio dobar znak da je detetu sasvim dobro, proganjao me je strah pri pomisli šta bi se dogodilo da nije sve prošlo kako treba. Novogodišnju noć smo proveli u kući, sa dvoje naših prijatelja, koji su kao i mi imali bebicu.

Katarina je, kao i svih prethodnih večeri, i uoči Nove godine zaspala rano. Spavala je mirno sve do jutra.
- Nije reagovala na pucnjavu koja se čula u ponoć, a ja sam se bojala  da je to ne uznemiri. Međutim, od praska petardi i vatrometa sam se više uplašila ja, dok je ona mirno spavala. Katarina je, inače, bila mirna bebica, koja se uvek smejala.

Devojčica je, po starom dobrom običaju, dobila poklone od Deda Mraza. Među slatkišima su se našli lutka i zvečka.
- Zvečku je već sutradan rado prihvatila, čuva je i danas, dok nam se lutka negde izgubila. Katarina i dalje veruje da postoji Deda Mraz...

Mama Jelena

Danilo se nije uplašio pucnjave

Kada se dočekivala 2006. godina, Danilo je bio bebica od pet ipo meseci. Još je sisao, tako da smo Dejan i ja ostali kod kuće. Nisam želela da bilo gde idemo. Okitili smo jelku, okačili puno balona...
Danilo nije budan dočekao ponoć, a mi smo mu pred spavanje poželeli da bude zdrav, pametan i dobar dečak. 

Bilo je veselo za novogodišnju noć u našem kraju na Novom Beogradu: petarde, vatromet... Ništa od toga nije probudilo našeg sina. Više sam se ja uplašila pucnjave, dok je bebica mirno spavala.

Danilov novogodišnji poklon su bili baloni i jedan veliki meda, koji ga je čekao ispod jelke. Kada je sutradan ugledao balone i jelkicu,  pružao je ručice da sve to dohvati. Pustili smo ga da pipka jelku i ukrase na njoj. Bio je oduševljen šarenilom, tako da smo jelku  raskitili tek posle Srpske Nove godine.

Prvog januara, otišli smo do mojih roditelja na svečani, novogodišnji ručak. Bilo nam je lepo. To mi je stvarno bila najlepša Nova godina.

Mama Marija

Ninu je čuvala baka

Za doček Nove 2003. godine, pripremali smo se više nego za ijednu pre. Jer, imali smo Nikolinu, koja je sa pet meseci već postajala radoznala. Reagovala je na zvuke, svetlost... pa sam uverena da je potpuno osećala novogodišnju atmosferu i našu užurbanost.

Što se tiče novogodišnje noći, Nikola i ja smo do dva sata posle ponoći bili nedaleko od kuće, stotinak metara dalje. Iako je Ninu čuvala baka, mi smo stalno razmišljali da nije uznemirena, da je ne probude petarde, ili pesma i opšte veselje koje se čulo oko ponoći. Nikoli i meni je to bio prvi zajednički izlazak od Nininog rođenja, jer je sve njoj bilo podređeno, a mi smo se poželeli jedno drugog! Međutim, danas, iz ove perspektive, smatram da je to što prve novogodišnje noći Nikola i ja nismo bili sa Ninom - ipak propust. Nedostajala nam je.

Taj propust sam ispravila par godina kasnije, prve novogodišnje noći sa Jovanom. E, ta Nova godina sa Ninom i Jovanom je posebna. Sa dvoje dece smo već bili prava «ozbiljna» porodica. I pre nego što se Jovana rodila, znali smo da ćemo nas četvoro da novogodišnju noć provedemo u našem toplom, malom domu. Nijednog trenutka nam nije palo na pamet da doček provedemo bez njih dve.

Mama Dragana