Odvikavanje od pelena predstavlja veliku stvar za roditelje kao i za decu. Da li postoji tajna uspeha? Da, tajna je u strpljenju! Privikavanje na nošu zavisi od psihičke i emocionalne spremnosti deteta, a ne samo određenom uzrastu kako mnogi smatraju i sve je individulano. Prepoznavanje signala koje telo šalje detetu je moguće ponekad već sa 18 meseci ali je još uvek kontrola mišića nedovoljna da zadrži mokraću makar i za sekund duže pošto se bešika napuni. Jedan od signala koji ukazuje na spremnost detata za privikavanje na nošu je na primer, da vam se detete obratiti pošto je piškilo u pelenu tražeći da ga presvučete. Malo je zakasnilo, doduše, ali je to pokazatelj povezivanja reči sa činom.

Najvažnije je da vi, morate biti spremni za ”operaciju” zvanu privikavanje na nošu. To znači da skupite dovoljno energije, organizujete vreme da dete svaki dan, bar tri meseca, ohrabrujete za boravak na noši. Kažu da je leto idealno doba za odvikavanje od pelena, zbog toplog vremena, trčkaranja bez odeće ili opuštenije atmosfere. Ipak, ako primetite da ovog leta vaše dete nije spremno pa vam to i jasno daje do znanja, morate shvatiti da tražite od njega nemoguće. I nemojte se obeshrabriti kada od drugih roditelja čujete da je njihovo dete, u tom uzrastu već uvekilo koristilo nošu i imalo suve gaćice. Doći će vreme kada će i vaše dete zaključiti da je bolja noša od mokre pelene na guzi. A dok to vreme ne dođe postavite sebi nekoliko pitanja koja će vam pomoći u rešavanju zagoneteke “ Da li je moje dete spremno za nošu?”:

- Da li vaše detetu ostaju suve pelene dva sata ili duže tokom dana ili se ujutro budi suvo?

- Da li je vaše dete zainteresovano za nošu, WC ili oblačenje gaćica?

- Može li vaše dete razumeti jednostavne naloge, poput: “Idemo do WC-a.”

- Da li vam postavlja jednostavna pitanja?

- Da li vaše dete ima određeno vreme u toku dana kada obavlja veliku nuždu?

- Da li je detetu neprijatno kada su mu mokre pelene?

- Da li vaše dete može samo spustiti gaćice i ponovo ih navući?

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili sa “da”, vaše dete je verovatno spremno za odvikavanje od pelena. Ali, ako su odgovori uglavnom “ne” onda sačekajte još neko vreme, naročito ako vašem mališanu predstoji neka druga velika promena, poput upisa u vrtić, rođenje bate ili seke, selidba...

Korak do noše

Kada odlučite da krenete s privikavanjem na nošu, počnite sa velikom dozom humora i pozitivnim odnosom prema tome. Evo nekoliko koraka za lakše “suočavanje” s nošom:

* Odaberite dana kada ćete krenuti s privikavanjem. Možda je idealan onaj kada nemate planove za boravak van kuće.

* Prestanite sa upotrebom pelena (osim noću i za spavanje u toku dana). Obucite detetu gaćice sa likovima iz crtaća koje voli.

* Stavite dete na nošu onda kada mislite da će imati veliku nuždu ili kada vam daje signale. Ako vaše dete posle sedenja na noši i ne obavi nuždu, ipak ga pohvalite i recite mu da može ponovo da pokuša, kasnije.

* Pet minuta je dovoljno za sedenje na noši. Možda je bolje da dete ne sedi predugo na noši, da ne bi pomislilo da je zbog nečeg kažnjeno.

* Naučite dete da nakon korišćenja noše pere ruke. To će mu sigurno biti zabavan deo rutine.

* Eksperimentišite šta ”pali” kod vašeg deteta kada je u pitanju pohvala zbog ”dobro obavljenog posla”. Deca uvek vole kada im kažete da su sada veliki.

* Nemojte se stideti da detetu pričate kako i vi idete u WC i šta tamo radite. Vi ste mu uzor i sigurno će mu i to biti podsticaj.

Nezgode se događaju

Sigurno ćete biti veoma ponosni kada vaše dete nauči da koristi nošu, ali ipak povremene “nezgode” se događaju. Morate razumeti da taj proces uključuje detetove dobre kao i loše dane, zaboravljenost ili zaigranost.

Nemojte se ljutiti

Deci se ne događaju nezgode zato što žele da naljute roditelje. Nemojte nikada dete obeshrabriti ili ga osramotiti. Pokušajte samo da mu objasnite da je ovog puta zaboravio, ali da će sledeći put sigurno brže stići do noše ili WC-a.

Ne žurite

Podsećajte dete da se opusti i polako obavlja nuždu. Potpuno ispražnjena bešika može sprečiti male nezgode.

Podsećajte ga

Nezgode se događaju kada se deca zaigraju ili su udubljena u neku aktivnost pa ih ona mnogo više zanima od odlaska na nošu. Da biste to izbegli, ponudite detetu nošu. Stavljajte dete uvek na nošu ujutro posle ustajanja, pre polaska napolje i pre spavanja. Pratite signale svog deteta i ponudite mu nošu.

Budite spremni

U toku perioda privikavanja, uvek imajte rezervnu odeću pri ruci. Obratite pažnju na izbor obuće (neka to budu sandalice od materijala koji je lako oprati i koji se brzo suši).  

Nema razloga za brigu i žurbu. Kako reče jedan naš stručnjak: “Koliko školaraca znate koji trčkaraju okolo u pelenama? Nijednog.” Zato se naoržajte strpljenjem i sačekajte trenutak kada vaše dete odluči da je noša bolje mesto za obavljanje nužde od pelena a onda mu pomozite i istrajte.

Reč stručnjaka, Vanja Nenadović, dečiji psiholog

Značajno je da roditelj ne bude opterećen kalendarskim uzrastom deteta kao pokazateljem njegove spremnosti da odbaci pelene, već da sledi u tekstu navedene znakove spremnosti, svako dete je primer za sebe, ignorišite presirajuće komentare rođaka i komšija tipa "moje je sedelo na noši već sa šest meseci".

Roditelj treba da vodi računa i o sopstvenim znakovima spremnosti- upustite se u odvikavanje od pelena kada imate dovoljno energije i vremena za to.

Važno je imenovati radnju, kako bi dete asociralo nagon za pražnjenjem sa odgovarajućim rečima (kada prepoznate signale vašeg deteta, imenujte ih "da li ti se kaki? hoćemo li sada da idemo da kakimo?" i sl. takođe je važno imenovati i aktivnost, kako bi dete povezalo nagon sa aktivnošču (oseti signal - odlazi u WC, svlači se,seda na WC šolju/nošu). u pitanju je proces učenja, treba puno puta ponavljati iste rečenice i iste reči u svakodnevnim situacijama. nema potrebe koristiti reči sa negativnom konotacijom ("prljavo", "smrdljivo" i sl.), one mogu učiniti da se dete oseća neprijatno, prljavo, samosvesno.Mama i tata su glavni model u svemu, pa i u ovome. Oni uče gledajući u roditelje. Ne ustežite se da pokažete detetu kako i vi sedite na WC šolji , kao i da objasnite šta radite.

Nikada nije uputno biti strog, kažnjavati dete za neuspehe ili ga prisiljavati na nošu. neprijatnost ili strah asociran za odlazak u toalet može stvoriti ozbiljne probleme kao što su zadržavanje stolice ili urina, koje mogu ugroziti zdravlje deteta. Poželjno je upravo suprotno, hvaliti ga kada uspe kao i kada vidite da je samo pokušalo bez rezultata.

Igra je sastavni deo detetovog života i način da se ono izrazi i razume svet oko sebe. Igrajte se noše sa lutkom, medom, zekom, obucite medi pelenu, zatim gaćice. dete treba da razume kako izgleda nova rutina. Igrom objašnjavate nešto novo vašem detetu "dečjim jezikom". Takođe, kupite slikovnice koje pričaju o deci koja piške-kake u nošu.

Ako ste započeli sa odvikavanjem, a vaše dete pruža otpor, odustanite na neko vreme, zatim pokušajte ponovo. Probajte da pričate o noši, igrajte se"noše" neko vreme, s njim, i sa lutkama. nekada je dete u otporu samo zato što se dešava nešto novo, i zato što ne razume šta se od njega traži.

Kao i svakom učenju u njegovom životu, ako i ovome pristupite sa određenom dozom sistematičnosti, zadržavajući prirodnost i pozitivan stav, nema razloga da vam ne uspe! Deca žele da uče od starijih, i žele da savladaju stvari koje rade "veliki" da bi postali deo tog sveta.