Vremenom, vaše će dete imati sve izraženije osobeno mišljenje, svoj sistem vrednosti, svoje želje i interesovanja. Međutim, dok do njih stigne, proći će mnoge faze razvoja. Jedna od njih jeste česta identifikacija. Ona je uobičajena, tipična, čak i zdrava za formiranje ličnog stava. Iako je vaš, roditeljski uticaj od neprocenjive važnosti, posebno u prvim godinama života, identifikacija sa igračkama, likovima sa TV ekrana ili filmskim super-herojima, takođe pomaže da dete spozna svoje okruženje i razvija određene iskustvene sadržaje.

Igračke. Idealne igračke za decu predškolskog uzrasta su lopte, plišane igračke, društvene igre, konstruktor kocke. Uvek su omiljene i lutke, autići, sve igračke koje omogućavaju kreativno izražavanje (bojice, plastelin, kolaž-papir...). Glavni kriterijumi pri izboru treba da budu prilagođenost uzrastu, da ih je izabralo dete (njegov kriterijum dobre igračke često se ne podudara sa vašim), da su bezbedne (bez sitnijih delova, lake za održavanje). Idealne su one koje su istovremeno edukativne, zabavne i kreativne.

Identifikacija sa igračkama. Roditelji su često u strahu da će agresivne igračke (roboti, transformersi, lutke super-heroja...) uticati na pojačanu agresivnost kod deteta. Međutim, agresija se javlja i kao sastavni deo odrastanja, to jest i kod dece koja se ne igraju na ovaj način. Sa druge strane, zaboravlja se da ponekad baš zahvaljujući igračkama agresivnost prolazi brže nego kada je potisnuta od strane roditelja, upravo zato što se dete izigra, «iživi», isprazni. Zato, ne brinite da će zbog igračke dete postati agresivno. Nož od plastike ili vojnička uniforma ne čini od deteta vojnika, niti podstiče nasilno ponašanje. Naprotiv, moguće je da dete tako kompenzuje svoje unutrašnje strahove, jer u stvarnom svetu ono nema mogućnosti da bude junak, ili da kanališe svoju energiju.

Devojčice i lutke. U predškolskom periodu, devojčice kao omiljene igračke i dalje biraju lutke. Neke od njih, na primer, Barbike - poznate su po svom luksuznom nameštaju i propratnoj opremi. Identifikacija sa takvim stilom života označava da će vaša ćerka poverovati da je dovoljno da bude bogata, lepa i da vreme provodi u kupovini. Međutim, to nije tako. Bez obzira na veliku ljubav prema svojoj lutki, važnije od same lutke jeste način na koji se sa njom igra, kao i to da će devojčica svoj model za kopiranje pronaći u mami, a ne u igrački. 

Dečaci i «čikice». Za razliku od devojčica, lutke namenjene dečacima zovu se «čikice» i brže se menjaju, jer više prate trendove nego što je slučaj sa omiljenim lutkama devojčica. Naime, sa svakim novim filmskim hitom i novim super-herojem, pojavljuju se majice sa tim likom, lutke tog junaka i propratna oprema. Nemojte braniti dečacima da se igraju lutkama ili «čikicama» zato što ste ubeđeni da su lutke namenjene isključivo devojčicama. Zahvaljujući njima, idoli koje dečaci imaju - više nisu nedostižni. Igrajući se njima (Supermen, Betmen...), deca postaju nalik njima u sopstvenim očima. To je i najbrži put da se ovakvi uzori prerastu - jer, igrajući se, dete zadovoljava svoje potrebe da liči na njih.

Budite saigrač. Igrajte se zajedno. Deca često biraju lutke kao svoje drugare u igri, jer nemaju odgovarajuće saigrače među roditeljima. Bez vas, kao saigrača, ni igra niti igračka nisu interesantne, ni izazovne, ni zabavne. Igračke pomažu ostvarenje socijalne komunikacije, ispoljavanje strahova, kanalisanje agresije... Zajednička igra deteta i roditelja utiče na poboljšanje njihovog međusobnog odnosa, unapređuje samu igru, obogaćuje detetovu vezanost za vas, ali odmara i relaksira i svakog odraslog koji je pretrpan dnevnim stresovima. Dakle, igra ima višestruko lekovito dejstvo. 

Identifikacija sa likovima sa TV ekrana. Deca se lako identifikuju sa negativcima i likovima sa TV ekrana. Tako, ukoliko se nasilje «isplatilo» heroju sa ekrana, povećana je mogućnost da i gledalac - posebno ukoliko je u fazi razvoja, to jest formiranja svojih osnovnih životnih vrednosti, kao što je dete, preslika takav način ponašanja u svoj život. Zato je i dalje aktuelno pitanje koliko je izloženost nasilju preko televizije povezano sa ispoljavanjem agresije u kasnijem uzrastu. Ipak, istraživanja o ponašanju prestupnika daju drugačije podatke. Naime, maloletni delinkventi manje gledaju TV, ne igraju se video-igricama i retko gledaju filmove - bilo u bioskopu ili kod kuće.

Bajke. U predškolskom uzrastu, kada su bajke najviše zastupljene u životu deteta, ono još uvek ne može samostalno da ih čita. Utoliko je roditeljska prednost veća, jer on ne samo da svom detetu čita bajku, već je u prilici i da mu je istovremeno objasni. Budite uvek svesni da vaše dete nema vaše iskustvo i znanja. Njemu se nimalo ne podrazumeva ono što vi odavno znate. Neophodno je da naglasite da, na primer, Petar Pan može da leti «samo u priči».

Animirani filmovi. Dete ne razume razliku između simboličkog i stvarnog. Zato ne čudi kada se i u detetovom realnom životu «omakne» neko ponašanje iz crtaća. Na primer, spremno je da udari čekićem mačku po glavi i očekuje da se iznad njene glave pojave zvezdice. Osim toga, savremeni crtaći nisu bezazlelni kao što su nekada bili - prepuni su agresije, vulgarnosti i glorifikacije neprihvatljivog ponašanja. Pokušajte koliko god je moguće da kontrolišete sadržaje koje dete upija sa TV ekrana, kao i da ograničite vreme gledanja televizije.

Najbolji drug. Identifikacija sa najboljim drugom je česta pojava - kako u predškolskom, tako i u nižeškolskom uzrastu. Manifestuje se pokušajima da se bude što više nalik svom realnom uzoru: od onog što on ima, do toga kako se oblači, govori ili ponaša. Vi, sa svoje strane, ukoliko mislite da najbolji drug vašeg deteta nije odgovarajuće društvo, uvek kritikujte uticaj koji on ima, a ne samo dete. Budite oprezni, jer za razliku od vaših kritika detetovih izabranih likova iz crtaća ili bajki, najbolji drug je identifikacija iz realnog, svakodnevnog okruženja.  

Roditelji su uzori. Ne krivite igračke ili likove sa TV ekrana za ponašanje svoje dece. Glavni uzori im nisu lutke ili imaginarni, nacrtani likovi, već vi. Oni mogu biti samo trenutna preokupacija deteta, odraz njegovog trenutnog razvoja. Ali, glavni modeli za kopiranje ste vi. Zato, ukoliko nekim detetovim ponašanjem niste zadovoljni, prvo razmislite da li je to ponašanje videlo od vas, odnosno kako se vi ponašate prema njemu. Poruke koje vi šaljete, očekivanja koja imate, kao i vaš model ponašanja i vaši kriterijumi vrednosti - daleko su opasniji okidači za njegova neprihvatljiva ponašanja nego likovi iz bajki ili kompjuterskih igara.

Dobre strane identifikacije

Identifikacija sa TV likovima ili herojima iz crtanih filmova ima i svoje dobre strane. Ona omogućava detetu da se oslobodi nagona ka nasilju, proživljavajući ga posredno, bez potrebe da ga doživi lično. Značajna je i saznajna funkcija televizije, kako u edukativnim, tako i drugim aspektima života - o kojima deca, nažalost, sve manje imaju sa kim da razgovaraju. Na taj način, televizija ostaje za njih važan «prozor u svet». Slično je sa video-igrama. Njihov pozitivan uticaj na intelektualne veštine ostvaruje se nenasilnim sadržajima, kada dete može uspešno da razvije veštine strateškog i kritičkog mišljenja.

Jelena Holcer, pedagog