Najčešće greške koje roditelji prave u prvih šest meseci sa bebom

Motorni razvoj, koji je genetski određen, odvija se prema prirodnim zakonitostima, ali je istovremeno stimulisan nadražajima iz spoljašnje sredine. To znači da na razvoj deteta utiče sve što vi radite, igračke koje mu dajete, način na koji je uređen prostor u kome ono boravi...

- U koji položaj treba da stavimo dete?

- Da li dete treba da bude na stomaku, leđima, ili na strani?

- Kada treba dete staviti da sedi, ili ono samo treba da sedne?

Za ishranu i negu bebe, roditelji su uglavnom pripremljeni - jer dobijaju savete od babice, pedijatra, svojih roditelja, prijatelja koji već imaju decu... a mogu mnogo toga da saznaju i iz specijalizovanih časopisa, kao i od proizvođača hrane i sredstava za negu bebe. Ali, šta treba, ili šta ne treba raditi sa detetom kada je u pitanju njegov motorni razvoj - roditeljima najčešće niko ne govori, ili su informacije često kontradiktorne. Nekada i sami roditelji pogrešno protumače pojedine savete. Recimo, kada im kažu da bebu stavljaju da spava samo u položaju na stranu i na leđa, a nikako na stomak, oni to bukvalno primenjuju - pa bebu, i kada je budna, ne stavljaju u potrbušni položaj.

1. Beba nikako ne provodi vreme u ležećem položaju na stomaku

Ovo je najčešća greška u prvim mesecima detetovog života, koja ometa normalan razvoj kretanja. Naime, položaj na stomaku priprema bebu za puzanje, jer podstiče telo na odizanje. U njemu beba nauči da se odupire, uspravlja, i da krene napred. Održavanjem tog položaja, postepeno uspostavlja ravnotežu. U početku će da se krivi na jednu ili drugu stranu, prevrnuće se ako je ne zadržite, ali vremenom je sve «bolja». Kasnije, kada zauzme četvoronožni položaj, ostaje čvrsto u njemu, čak i kada guranjem u stranu pokušate da je izvedete iz ravnoteže.

Ukoliko vaše dete, koje leži na stomaku - stalno plače (i pored vaše animacije igračkama, pevanjem, grimasama koje pravite...), ili ako se u prvim mesecima prevrće sa stomaka na leđa - obavezno o tome obavestite pedijatra.

2. Stimulisanje stiskanja pesnica

Sve bebe po rođenju imaju stisnute pesnice - zbog postojećeg refleksa hvatanja. Ako im stavite vaše prste u šačice, stisnuće ih prilično jako. No, nemojte to da radite u prva tri meseca (bez obzira koliko je simpatično i slatko), kako ne biste potencirali pomenuti refleks - koji prirodno treba da se izgubi.

Zbog toga nikako nemojte ni da bebi stavljate igračke u ruke. Nasuprot tome, bebu treba maziti po nadlanici - kako biste je stimulisali na otvaranje šake, što ona povremeno spontano radi. Krajem trećeg meseca, šačice će joj biti otvorene. Beba se tada igra sa svojim prstima, posmatra ih, stavlja u usta, šake se dodiruju... Ako u tom uzrastu i dalje ima stisnute pesnice, obratite se lekaru.

3. Beba nema odgovarajuću zvečku za stimulaciju

Kako odabrati igračke za bebu? Naizgled je jednostavno, ali se često  pretvori u kupovinu svega što vam se dopadne, ili što ste želeli kada ste bili mali. Beba uglavnom dobije puno lepih, ali nefunkcionalnih stvari. No, igračkama se stimuliše psihomotorni razvoj i olakšava spontano sazrevanje i učenje. Pored vrteški zakačenih za ogradicu kreveca i muzičkih igračaka za uspavljivanje, bebi je u prvim mesecima potrebna stimulacija zvečkom. Najpogodnija je «bubamara» u crveno-žutoj ili crno-beloj kombinaciji. U prvom mesecu, beba je prati pogledom u stranu - do 45 stepeni.

U drugom i trećem mesecu - do 90 stepeni, da bi krajem trećeg meseca počela da je dodiruje. U četvrtom mesecu, kada zvečku u obliku koluta pružimo bebi sa strane, ona će da je uhvati i privuče licu. Staviće i drugu ruku na nju i strpaće je u usta. Ovo je za bebu izuzetno složeno, zato je važno da joj se da zvečka određenog oblika i pruži na odgovarajući način. Da biste znali koje igračke stimulišu razvoj bebe, potrebno je da poznajete njen motorni razvoj.

4. Beba se ne okreće sa leđa na stomak

Jedan od roditeljskih strahova je da im dete ne padne sa kreveta. Da bi to sprečili, uglavnom drže bebu u rukama, što nekad bude preterano - jer je ona u tom položaju pasivna. Kako počinje da se više interesuje za okolni prostor, beba postaje aktivnija. Tako se dešava da se krajem četvrtog meseca, u pokušaju da dođe do igračke, "skotrlja" na stranu. To je period kada je moguće da padne sa kreveta ili stola za povijanje, ako je blizu ivice. U narednom mesecu, pokušaji da se okrene biće sve češći, što pokazuje zrelost deteta - pa ga, svakako, treba na to podsticati.

Nekada postoje objektivne prepreke, u vidu širokog povoja, da se beba okrene sa leđa na stomak, što će negativno da utiče na njen motorni razvoj. Ukoliko po savetu lekara treba da ima široki povoj, nije neophodno da to bude sve vreme. U tom slučaju, pri svakom prepovijanju ostavite bebu neko vreme samo sa pelenom (za jednokratnu upotrebu) i stimulišite je na okretanje, kako bi ovladala njime. Ukoliko ta aktivnost izostane, imaće određenih poteškoća u savladavanju nekih elemenata hoda, jer razvoj kretanja na strani priprema dete za hod.

5. Prerano postavljanje u sedeći položaj

Komentar ortopeda na ultrazvučnom pregledu kukova sa šest meseci: "Sve je u redu, beba može da sedi" - roditelji protumače kako dete treba odmah da stave da sedi. Kukovi su u redu, što je dobro, ali to nije jedini preduslov za sedenje. U tom uzrastu, nijedna beba ne može i ne treba samostalno da sedi.

Ako pažljivo pogledate bebu od pet ili šest meseci - dok leži na leđima sa podignutim nogama u vis, videćete da ona, u stvari, sedi (ako sliku zarotirate za 90 stepeni, videćete da zauzima sedeći položaj). Kičmeni stub još uvek ne može da održi pravilan uspravan položaj. Podizanjem nogu, beba jača sve mišiće koji će joj kasnije omogućiti stabilan sedeći položaj. Ako u prvim mesecima pokušava da se podigne napred, ili uz malu pomoć zauzima sedeći položaj - obavezno se obratite dečjem fizijatru.

6. Odustajanje od terapije za korigovanje deformiteta

Tri najzastupljenija deformiteta kod beba na rođenju su problemi u razvoju kukova, tortikolis (krivi vrat) i kriva stopala. Neki od njih se vide odmah, neki u prvim mesecima života, retko kasnije. Većina roditelja, čim nešto primeti, ili po preporuci pedijatra - odmah ode kod ortopeda ili fizijatra, koji preporuče odgovarajuću terapiju.

Nažalost, priličan broj roditelja iz raznih razloga - na primer, pod uticajem svojih roditelja, ili prijatelja koji su imali isti ili sličan problem, pod uticajem popularnih časopisa ili lekara kojima deca nisu uža specijalnost, ili iz nekih ličnih razloga - u nekom trenutku prestane sa terapijom. Uglavnom je to uz "argumente" da nema potrebe da se dete više muči, ili: "Proći će to samo od sebe... Ispraviće se kad poraste... Nemamo vremena da ga vodimo svakog dana na terapiju... Daleko nam je... To nas puno košta...". Međutim, svi nedovoljno izlečeni, ili nelečeni deformiteti - u manjoj ili većoj meri ostavljaju posledice za čitav život. Na sreću, to lako može da se izbegne. Malo veće angažovanje, u pravo vreme, oslobodiće i vas i dete od mnogo ozbiljnijih problema, do kojih bi kasnije svakako došlo da niste  preduzeli odgovarajuće mere.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut - fizioterapeut