"Svi smo nekada bili deca, odrasli smo i porasli uz igru, igrali smo se žmurke, školica, klikera, lastiša, pravili kule od peska, bake su nam šile lutke od starih krpa..."
Današnje doba je, pored moderne tehnologije, donelo i moderne igračke koje su skupe, svetle, igraju, govore, skaču... Ono što je zabrinjavajuće jeste da takve igračke retko govore na maternjem jeziku, nego na stranom. Jasno je da se svet menja i da ide napred, ali stvari koje su lepe i korisne ne treba menjati.
Gledajući današnju decu, kao stručnjak i kao roditelj odraslog deteta, iskreno mi je žao što neće imati taj doživljaj ukusa detinjstva i igre kao mi i kao naša deca nekada. Ranije su deca svojim rukama i prstima pokazivala razna umeća u oblikovanju plastelina (mnogo važnije - vežbala i razvijala svoju finu motoriku), dok je danas njihov jedini zadatak da ubace plastelin u kamion, mlin, modlu... i desiće se čarolija bez njihovog većeg učešća (mnogo važnije - uskraćeni su za stimulaciju razvoja).
Novo doba i tehnike su izbrisali svu čar srećnih trenutaka. Izbrisalo je lepe, nežne i srećne trenutke igre.
Dete još od malih nogu svoja znanja stiče iskustvom, zato je potrebno pružiti mu što više mogućnosti za to. Reč prati iskustvo. Razlog tome jeste upravo želja da se o njemu nešto kaže, da se ono označi, da se obnovi, da se nešto zatraži, da se prenese neka poruka vezana za neko novo iskustvo. U ranom periodu deca najviše uče kroz igru. Zato je veoma važno čime se deca igraju, pa tako svaki roditelj treba da povede računa koje igračke kupuje za svoje dete. Važno je da igračke pored razonode pruže detetu stimulaciju za pravilan razvoj određenih sposobnosti i mogućnost za smislenu igru.
Sposobnosti koje se stimulišu i razvijaju kod deteta zavise od njegovog uzrasta, pa je tako bitno da igračke koje dajemo našoj deci budu u skladu sa njegovim uzrastom, odnosno da stimulišu njegov govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj.
U ranom periodu su to igračke koje stimulišu razvijanje motorike šake, vizuelne i auditivne percepcije i koordinacije oko-ruka (zvečke, knjige od platna različite teksture, igračke koje svetle, zvučne igračke). Vremenom, sazrevanjem, u detetov svet se uvode igračke koje podstiču razvoj motorike, mišljenja, zaključivanja, sposobnosti konstrukcije… (igračke koje na sebi imaju otvore različitih oblika pa se od deteta očekuje da ubaci figuru oblika u odgovarajući otvor, igračke koje se sastoje od tzv. klina i obruča, pa dete treba da naređa obručeve na klin). Zatim na red dolaze razne zvučne igračke koje oponašaju onomatopeju životinja kao i slikovnice istog sadržaja. Uz pomoć njih stimulišete i razvoj govora.
Od usmerene, kako vođene tako i spontane igre, nema efikasnijeg načina učenja. Ideja je da dete usvaja znanja uživajući u njihovom usvajanju.
Važno nam je da skrenemo pažnju na to da najbolje igračke nisu nužno najskuplje igračke, već su to one igračke koje su izabrane sa puno pažnje, uz svest o detetovim potrebama, sklonostima i sposobnostima.
Logoped Nataša D. Čabarkapa
„Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.