POSTOJI KAZNA ZA SVAKI VID VRŠNJAČKOG NASILJA: Advokatica Jovanović nam objašnjava šta je škola dužna da uradi

Svakom detetu, mora se garantovati bezbednost, a prvo što treba da znate je koja su vam odgovornosti, prava i način da se školi obratite kao roditelj deteta žrtve vršnjačkog nasilja. Za Yumamu advokat Marija Sara Jovanović, objasnila nam je šta je Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, koji tada stupa na snagu. Kada vas ovo teško stanje šoka, da vam je dete ugroženo, pogodi, nija lako ostati priseban, znati pravi način da odreagujete, ne napravite sve još gorim. Važno je pre svega upoznati se sa zakonskim okvirom, procedurom koju škola tada treba da primeni.

Da li postoji posebna procedura, koju škola, razredni starešina, učitelj, psiholog, pedagog treba da primene, ako se prijavi fizičko, se**ualno ili digitalno nasilje?

"Kada se razmatraju konkretne situacije nasilja, tim za zaštitu zaseda isključivo u sastavu koji čine zaposleni (direktor, stručni saradnici, sekretar, nastavnici, vaspitači). Po pozivu mogu da prisustvuju roditelji učenika učesnika situacije kao i profesionalci iz spoljašnje zaštitne mreže. Ustanova je dužna da preduzme mere u okviru svojih nadležnosti uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema.

Ukoliko se nasilno ponašanje dogodi u prostoru ustanove i/ili u vreme obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti ustanove, preduzimaju se mere pojačanog vaspitnog rada, a u skladu sa procenom nivoa, vodi i okončava vaspitno-disciplinski postupak u rokovima i na način utvrđen zakonom. Ustanova obaveštava druge institucije u zavisnosti od procenjenog nivoa nasilja.

Kriterijumi za procenu nivoa nasilja su:

• intenzitet
• stepen rizika
• trajanje i učestalost nasilnog ponašanja
• posledice
• broj učesnika
• uzrast i karakteristika razvojnog perioda deteta, odnosno
• učenika

Tri nivoa vršnjačkog nasilja

Procenu nivoa nasilja vrši tim za zaštitu, a na osnovu prikupljenih informacija i činjenica. Tim za zaštitu može da redefiniše procenjeni nivo ukoliko dođe do novih saznanja i informacija.

Postoje nekoliko oblika vršnjačkog nasilja: fizičko, psihičko, socijalno, se**ualno, digitalno. Pomenuti Pravilnik o protokolu propisuje primere razvrstavanja nivoa vršnjačkog nasilja.

U prvi nivo nasilja spadaju: guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina, dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, se**ualno nedvosmislena gestikulacija, uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka sms-om, mms-om ili putem audiovizuelnih snimaka i slično.

Po pravilu, prvi nivo vršnjačkog nasilja procenjuje odeljenski starešina koji preduzima određene aktivnosti samostalno, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa vaspitnom grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom učenika i individualno. Odeljenjski starešina može
konsultovati i psihologa/pedagoga škole za podršku po potrebi. U slučaju ponavljanja nasilja, ako su posledice teže, odeljenski starešina uključuje Tim za zaštitu.

U drugi nivo vršnjačkog nasilja spadaju: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela,”šutke” zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu, ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje, spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, se**ualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje, oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba društvenih mreža, blogova, foruma i četovanja u cilju vređanja, ismevanja i podsticanje ugrožavanja dostojanstva ličnosti snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena i slično.

Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski starešina, odnosno vaspitač u domu učenika, u saradnji sa timom za zaštitu i obavezno učešće roditelja učenika, u smislu pojačanog vaspitnog rada, kao i mogućnost predlaganja pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka.

U treći nivo spadaju: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem, zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije, pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih, zavođenje učenika od strane zaposlenih, zloupotreba autoriteta, poverenja, ili uticaja nad detetom/učenikom podvođenje, navođenje, iznuđivanje i prinuda na se**ualni čin, silovanje, incest, zloupotreba društvenih mreža, blogova, foruma i četovanja u cilju slanja pretnji i ugrožavanja sigurnosti, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija i slično.

Na trećem nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno uključivanje roditelja i nadležnih organa i organizacija (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija, javno tužilaštvo i druge nadležne organizacije). Na trećem nivou obavezno se pokreće vaspitno-disciplinski postupak.”

Na koji način treba da se iskomunicira problem koji se dogodio vašem detetu - kako se ne treba obraćati, na šta posebno obratiti pažnju- da li su Viber grupe, zvanje direktno roditelja, lično i fizičko suočavanje sa detetom koje je bilo nasilno, njegovim roditeljima i slično, dopušteni?

“Nikako ne treba komunicirati neposredno sa detetom koje je izvršilo akt nasilja bez prisustva njegovog roditelja. Ne treba raspravljati o tome na Viber grupama, već se treba obratiti neposredno odeljenskom starešini.”

Da li je škola obavezna da na određeni način postupa prema žrtva, nasilniku i šta ako se to ne dešava?

“Škola, odnosno odgovarajuća lica u školi, koja su napred pomenuta (odeljenski starešina, direktor škole, tim za zaštitu, psiholog, pedagog) su dužni da se ponašaju na određeni način koji pre svega zavisi od vrste i stepena vršnjačkog nasilja.”

Šta se i kako tretira kao vršnjačko nasilje?

“Vršnjačko nasilje je nasilje koje se javlja među decom, kao što i sama reč „vršnjačko“ kaže. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika”

Da li su potrebni dokazi za to?

“Naravno, uvek su potrebni dokazi koji mogu biti materijalni (izveštaj lekara, snimci i slično), svedoci, izjave i slično. Sve zavisi od konkretne situacije.”

Ko ima pravo da razgovara sa detetom koje je žtva i kako?

“Odeljenski starešina, psiholog i pedagog. Način na koji se razgovara sa detetom mora biti primeren uzrastu deteta.”

Na koji način se utvrđuje istina i proveravaju navodi žrtve ako je dete mlađe od 14 godina, a kako ako je starije?

“Na isti način se utvrđuju činjenice i prikupljaju dokazi bez obzira na godine. Razlika u godinama među maloletnim licima je relevantna zbog krivične i prekršajne odgovornosti. U svakom slučaju mora biti prisutan roditelj deteta, odnosno zakonski zastupnik ili staratelj. Istina se utvrđuje tako što se počinje od prikupljanja informacija o nasilju, a to po pravilu čini odeljenjski starešina, stručni saradnik, odnosno drugo zaduženo lice u ustanovi nastavnik, vaspitač ili član tima za zaštitu, od svih učesnika, neposredno po saznanju ili sumnji o događaju. Način prikupljanja informacija određuje se u skladu sa specifičnostima situacije i procenom ustanove (neposredan razgovor/usmenim putem, pisanim putem, anonimna anketa i sl). Ustanova proverava svaku informaciju o mogućem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju i vrši pregled video zapisa ukoliko ustanova ima elektronski nadzor nad prostorom. Izjava od maloletnih učenika koja se uzima u toku vaspitno-disciplinskog postupka, uzima se u prisustvu roditelja.

U slučaju sumnje pojačava se vaspitni rad i prati ponašanje učenika. Kada se potvrdi sumnja, direktor i tim za zaštitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvršeno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika je obaveza svih zaposlenih u ustanovi, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i dežurnog nastavnika, odnosno vaspitača da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć.

Obaveštavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pružanje prve pomoći, obezbeđivanje lekarske pomoći, obaveštavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja.

Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu deteta i učenika, ustanova odmah obaveštava centar za socijalni rad. Konsultacije u ustanovi se vrše radi: razjašnjavanja okolnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog, ujednačenog i efikasnog postupanja.

U konsultacije u ustanovi uključuju se: odeljenjski starešina, dežurni nastavnik, vaspitač, psiholog, pedagog, tim za zaštitu, direktor, učenički parlament.

Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zaštitu, usled složenih okolnosti ne mogu sa sigurnošću da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije uključuju nadležne organe i druge organizacije i službe: ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) - nadležnu školsku upravu, centar za socijalni rad, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu, a po potrebi odeljenje nadležno za poslove učeničkog i studentskog standarda.”

Da li roditelj ima pravo na krivičnu prijavu prema školi ukoliko je dete zlostavljano u njoj, za vreme nastave? Šta ako se desilo van škole i nastave?

“Imate pravo na krivičnu prijavu, ali od skora je počela da funkcioniše I platform “čuvam te” na kojoj je dozvoljena anonimna prijava nasilja.”

Na koji način se dete može zaštiti od nasilnih vršnjaka- prema onome što zakon predviđa?

“Dete može prijaviti nasilje svom odeljenskom starešini, psihologu, pedagogu škole ili pak reći svom roditelju koji će prijaviti nasilje školi.”

Šta je odgovornost i obaveza roditelja nasilnika- kada se nasilje utvrdi. Šta ako negiraju krivicu svog deteta?

“Roditelji neretko negiraju krivicu svog deteta I traže krivca u drugome (sistemu, školi). U slučaju pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka (u školi), roditelj deteta koje je nasilno je u obavezi da sarađuje sa školom. Prilikom realizacije aktivnosti, u okviru plana pojačanog vaspitnog rada, roditelj je odgovoran za redovno učešće deteta u planiranim aktivnostima plana pojačanog vaspitnog rada. U situaciji kada roditelj ne sarađuje sa ustanovom, a dolazi do ponovljenog nasilja učenika ustanova obaveštava nadležni centar za socijalni rad i primenjuje mere u skladu sa zakonom u odnosu na odgovornost roditelja. Ustanova dokumentuje nedostatak saradnje sa roditeljima i to kroz: evidenciju o pozivima na sastanak, evidenciju o realizaciji i učešću roditelja u planovima zaštite i planovima pojačanog vaspitnog rada za učenike i dr.”

Mogu li se primorati na mere koje škola treba da sprovede u smislu rešavanja konflikta?

“Odgovornost roditelja postoji samo ukoliko se dokaže da roditelj nije vodio adekvatnu brigu o svom detetu. To znači da roditelj neće krivično odgovarati za krivično delo koje je izvršilo maloletno dete, već može eventualno odgovarati za naknadu štete i to u posebnom parničnom postupku, a ne krivičnom postupku. Za učenika koji je pretrpeo nasilje van prostorija škola, odnosno drugog prostora u kome škola ostvaruje obrazovno-vaspitno rad, tim za zaštitu predlaže odeljenjskom starešini izradu plana zaštite od nasilja, a prema proceni i uključivanje predstavnika spoljašnje mreže zaštite.

U plan pojačanog vaspitnog rada ustanova obavezno uključuje roditelje učenika i predstavnike spoljašnje mreže zaštite radi koji su uključeni u pružanje podrške učeniku i porodici.

U situaciji kada roditelj ne sarađuje sa ustanovom, a dolazi do ponovljenog nasilja učenika ustanova obaveštava nadležni centar za socijalni rad i primenjuje mere u skladu sa zakonom u odnosu na odgovornost roditelja. Ustanova dokumentuje nedostatak saradnje sa roditeljima i to kroz: evidenciju o pozivima na sastanak, evidenciju o realizaciji i učešću roditelja u planovima zaštite i planovima pojačanog vaspitnog rada za učenike i dr.”

Kakva je krivična odgovornost pre 14. i posle 14. godine i na koji način sve može da se sankcioniše?

“Prema Zakonu o maloletnim učinicima krivičnih dela I krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Krivičnom zakoniku Republike Srbije ne mogu se izreći krivične sankcije prema maloletnom licu mlađem od 14 godina.

Kada se radi o maloletnom licu starijem od 14 godina, a mlađem od 18 godina, onda je situacija drugačija. U odnosu na njih se vodi poseban postupak prema maloletniku koji je regulisan Zakonom o maloletnim učioniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Maloletnicima se od krivičnih sankcija mogu izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora (izriče se starijim maloletnicima od 16 do 18 godina) i mere bezbednosti.

Vaspitne mere koje se mogu izreći maloletniku su mere upozoravanja i usmeravanja (sudski ukor i posebne obaveze), mere pojačanog nadzora (od strane roditelja, usvojioca ili staraoca; u drugoj porodici; od strane organa starateljstva; uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika) i zavodske mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu; upućivanje u vaspitno-popravni dom; upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje).

Maloletniku se mogu izreći mere bezbednosti koje su inače predviđene Krivičnim zakonikom i to:

• obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
• obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
• obavezno lečenje narkomana;
• obavezno lečenje alkoholičara;
• zabrana upravljanja motornim vozilom;
• oduzimanje predmeta;
• javno objavljivanje presude;
• zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim;
• zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Koje su disciplinske mere koje škole po zakonu imaju i kako i koliko se sprovode?

“Disciplinske mere su propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i tu spadaju: pojačan vaspitni rad, češći razgovori sa odeljenskim starešinom, psihologom. Opomena, ukor direktora, ukor nastavničkog veća, isključenje iz škole (samo za učenike srednjih škola), premeštaj u drugu osnovnu školu iz saglasnost te druge škole (za učenike od 5. do 8. Razreda).”

Ukoliko se pokrene privatna krivična prijava prema roditeljima nasilnika, kakva su vam saznanja o ishodu ovih procesa?

“Roditelji ne mogu krivično odgovarati za krivična dela koja izvrše njihova deca, ali mogu snositi odgovornost u smislu naknade štete u posebnom parničnom postupku.”

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO