Stručnjaci tvrde da zbog lošeg spermograma, oštećenja jajovoda, poremećaja ovulacije, endometrioze, urođenih anomalija reproduktivnih organa ili poremećaja endokrinih žlezda oko 400.000 parova u Srbiji ima problem sa začećem. Danas se zna da su u oko 40 odsto slučajeva neplodnosti „krivi” muškaraci, a u istom procentu  i žene. Tek kod svakog petog para problem steriliteta imaju oba partnera.

Prvi korak u lečenju neplodnosti jeste sagledavanje činjenice da problem postoji. Ukoliko posle godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez zaštite ne dođe do željene trudnoće, par treba da se obrati ginekologu. Ako je žena starija od 35 godina, već posle šest meseci treba da se obrati lekaru, a ako ima više od 40 - odmah. Iz ovoga se vidi da je životna dob žene jedan od ključnih faktora, ali nije i jedini.


"Jedan od čestih uzroka neplodnosti jeste nedovoljan broj ili kvalitet jajnih ćelija. Žena se rađa s genetski determinisanim brojem jajnih ćelija, koje tokom reproduktivnog života ubrzano propadaju, tako da samo 400-450  njih ide u ovulaciju. Jasno je da je plemenito tkivo jajnika s jajnim ćelijama biološki materijal koji moramo čuvati i uraditi sve što je u našoj moći da ne ubrzamo propadanje jajnih ćelija", kaže doc. dr sci. med. Ana Mitrović, načelnica Operativnog odeljenja GAK „Narodni front”.

Uzroci steriliteta kod žena

Jedan od faktora koji nepovoljno utiče na ovarijalnu rezervu žene, broj jajnih ćelija, jesu operacije u maloj karlici, posebno na jajnicima. U mladosti i tokom reproduktivnog perioda svaka takva operacija oštećuje jajnik manje ili više. Naravno, to zavisi i od vrste tumora - ciste koja se operiše, ali i od umešnosti hirurga da uradi minimalno invazivnu i poštednu operaciju kada god je moguće. Postoje i brojne anomalije materice koje mogu nepovoljno uticati na nastanak trudnoće. Takođe, prisustvo mioma u materici i na materici (ali ne svih) može nepovoljno da deluje. Polipi u endometrijumu ili grliću materice ometaju nastanak trudnoće. Jedan od velikih problema su i neprohodni ili delimično prohodni jajovodi, posledica nelečenih ili neprepoznatih infekcija, posebno hlamidijom koja u 50 odsto slučajeva ne daje nikakve simptome. Postoji nekoliko metoda kojima se ispituje prohodnost jajovoda, a najčešće se koristi HSG.

Uzroci steriliteta kod muškaraca

Kod muškaraca je najučestaliji uzrok neplodnosti smanjen broj i pokretljivost spermatozoida. Takođe, neadekvatna morfologija spermatozoida i izražena aglutinacija smanjuju plodnost. Postoji određen broj pacijenata koji nemaju nijedan spermatozoid u uzorku spermograma i u tim slučajevima radi se punkcija i biopsija testisa, pa u zavisnosti od nalaza i hormonskog statusa preporučuje dalje lečenje. Neko lečenje može biti uspešno, ali negde se mora pribeći donaciji spermatozoida.

Povećajte šansu

Zdrav život, izbalansirana ishrana i prestanak pušenja mogu da pomognu u očuvanju onoga  što je priroda dala. Da bi menstrualni ciklus normalno funkcionisao važno je da se ne drže rigorozne dijete i naglo gubi  veliki broj kilograma. Takođe nije dobro iz ishrane sasvim izbaciti masnoće - holesterol, jer to nepovoljno utiče na stvaranje ženskih polnih hormona. S druge strane, i prekomerna težina je nepovoljna po reprodukciju. Potrebno je da hormoni štitne žlezde budu besprekorni kako bi se što lakše došlo do željene, zdrave trudnoće.

PageBreak

lecenje-steriliteta


Vantelesna oplodnja

Ukoliko se postavi indikacija da je vantelesno oplođenje  (IVF) jedina mogućnost lečenja, ili su ispostavi da nijedna primenjena procedura nije dale očekivani rezultat, parovi u Srbiji mogu da se uključe u postupak IVF-a koji finansira država.


"Metoda kojom lečimo neplodnost zavisi od mnogo faktora. U obzir se uzima životna dob, posebno žene, a objektivni klinički parametri usmeravaju nas da odredimo hoće li se uraditi indukcija ovulacije, inseminaciju ili ćemo ići na IVF. Ukoliko imamo tri neuspešne inseminacije, predlažemo dalje lečenje metodama IVF-a. Sama metoda IVF-a zahteva da žena prima određene hormone (najčešće gonadotropine) i ta terapija može biti različita i po protokolu koji predlažemo, a i po količini lekova koje ordiniramo.

VTO o trošku države

 Republički fond za zdravstveno osiguranje od kraja 2006. finansira program vantelesne oplodnje. Da bi se par uključio u ovaj program, neophodno je da ispunjava propisane uslove...Kriterijumi za besplatnu VTO:- žene koje nisu rađale ili nemaju žive dece;- žene do napunjenih 40 godina starosti u momentu dobijanja odluke o ispunjenosti uslova za uključivanje u proces VTO od strane Komisije za VTO nadležne državne zdravstvene ustanove; (U Novom Sadu grad finansira i VTO žena starosti do 42 godine)- očuvana funkcija jajnika;- normalni indeks telesne mase (manji od 30);- svi oblici subfertilnosti muškarca, uz postojanje živih ili morfološki ispravnih spermatozoida u ejakulatu.- žene koje imaju neplodnost i pored odgovarajućeg lečenja;

Nekada se odlučujemo za vantelesno oplođenje u spontanom ciklusu. U svakom slučaju cilj je da iz folikula koji su se razvili i dostigli određenu veličinu u postupku ovarijalne stimulacije, u kratkotrajnoj anesteziji vaginalno iglom aspiriramo sadržaj i dobijemo jajne ćelije. Tada se one u laboratoriji oplođuju ili metodom klasičnog IVF-a, ili se čiste i zrele oplođuju metodom injektiranja - ICSI, kada se jedan spermatozoid ubacuje u unutrašnjost jajne ćelije. Posle 16-18 časova proverava se oplođenje u laboratoriji i prati rast embriona. Ginekolog i embriolog se potom dogovaraju koga dana će vratiti embrione ženi. Embriotransfer se najčešće radi dva ili tri dana od aspiracije, ali ukoliko se u laboratorijskim uslovima pusti razvoj blastociste, onda se to odlaže za pet dana. Obično se radi transfer jednog ili dva embriona, a ukoliko se razvilo više kvalitetnih, preostali se zamrzavaju da bi se u slučaju potrebe sledeći postupak olakšao i skratio. Retko se odlučujemo da vratimo tri embriona, ali postoje slučajevi kada i to uradimo. Taj postupak je potpuno bezbolan, radi se bez anestezije i posle dva sata žena ide kući uz preporuku da uzima određenu terapiju, vitamine, nekada i druge lekove. Sve zavisi od specifične situacije, a često savetujemo poštedu od veće fizičke aktivnosti", kaže doc. dr sci. med. Ana Mitrović.

Potrebne analize:

1. Oba partnera

Mikrobiloško ispitivanje

- Bakterije, Chlamidyia, Mycoplasma;
- HbsAg, HCV, HIV, VDRL – serologija.


2. Ženski partner

Hormonsko ispitivanje:

od 2-4 dana od početka menstrualnog krvavljenja (jednokratno);
- FSH, LH, E2, Pg, T, Prolaktin, TsH, T3, T4, antimilerijan hormon (AMH);

Mikrobiologija:

Toxoplasmu gondii, Rubellu- serologija


Skrining grlića

- bris po Papanikolau, kolposkopija
- ultrazvučni pregled vaginalnom sondom;
- pacijentkinje kod čijih partnera je uredan nalaz spermograma (normospermia), potrebno je da dostave nalaz HSG i/ili laparoskopije i/ili histeroskopije;
- ukoliko su imale prethodne operacije u cilju lečenja steriliteta, potrebno je da dostave fotokopiju otpusne liste;
- ukoliko je prethodno primenjen neki od postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja (IUI,IVF, ICSI), potrebno je da dostave fotokopiju lekarskog izveštaja.


Opšte pripreme

Krvna grupa, Rh faktor, krvna slika, urin, biohemijske analize, mali faktori koagulacije neposredno pred postupak.


3. Muški partner

- spermogram

Ova priprema je neophodna svim parovima, a postoje i oni kod kojih su potrebne dodatne analize, zavisno od slučaja. Analize ne mogu biti starije od godinu dana, izuzev briseva i ultrazvuka koji važe tri meseca i analiza hormona  čija važnost ističe nakon šest meseci.

Tekst: Žaklina Milenković