U 39. NEDELJI SAM BILA U SMRTNOJ OPASNOSTI: Mamina ispovest o preeklampsiji u trudnoći

U 39. nedelji trudnoće, ležala sam iscrpljena na hladnom podu kupatila i povraćala zbog bola u stomaku. Nisam mogla da se ne zapitam da li je ovo normalno.

Nakon tri sata patnje, suprug me je naterao da odemo lekaru.

Ispostavilo se da sam razvila HELLP sindrom, redak oblik preeklampsije, koji dovodi do smrtnog ishoda u 30 posto slučajeva. Mnoge majke suočile su se sa sličnom sudbinom.

Ovo stanje je zaista retko, da lekari često i ne pomisle na njega nedeljama. Hvala bogu što sam došla do bolnice. Rešili su da me istog momenta porode.

Sledećih par sati mi je bilo potpuno mutno. Prebacivali su me sa jednih lekova na druge kako bi mi smanjili pritisak.

Porodili su me i sve je bilo u redu. Moji simptomi su počeli da se stabilizuju. Ipak, sutradan je sin počeo da povraća. Morali su da su stavljaju tubu u grlo i infuziju. Nakon pet dugih dana borbe mogla sam da idem kući, ali moj sin tek nakon osam.

Nakon svega što se desilo, mislila sam da neću želeti drugo dete. Fokusirala sam se samo na njega.

Prošlo je nekoliko godina, a moje srce je počelo da se pita da li bismo možda ipak mogli da imamo drugo dete.

Nakon konsultacija sa stručnjacima i dugog istraživanja, shvatila sam da je u redu da imam drugo dete.

Odabrala sam pravi tim koji će se brinuti o meni i koji će pratiti moje stanje. Važno je samo uvek pratiti svoj instinkt. Osećala sam da će biti u redu i da treba da rodim drugo dete. Verovala sam i svojim lekarima.

Bila sam, naravno, oprezna, jer je postojao rizik da se HELLP sindrom ponovo razvije. Preeklampsija se ne može sprečiti, ali možete uvek biti oprezni. Hranila sam se lepo i vežbala svakog dana. Imala sam ćešće preglede kod doktora.

Najpre, pratila sam svoje srce. Osećala sam da to dete fali u našoj porodici. Znala sam da moram da rizikujem. Srećom, sve je ispalo savršeno.