Konstipacija može da se javi u bilo kom periodu trudnoće. Nekada se javlja na samom početku zbog promena u načinu ishrane (povećan apetit, mučnine), ali može da se javi i u kasnijim fazama trudnoće. Jedan od razloga za njegovu pojavu je povećanje hormona progesterona, koji opušta glatke mišiće u celom telu, uključujući i digestivni trakt, što dovodi do toga da hrana sporije prolazi kroz creva. 

Okrivite hormone, hranu, karmu, a onda se bacite na rešavanje problema!

Mučnina u prvom trimestru, kao i žudnja za hranom - često mogu da dovedu do promena u nutritivnim navikama, a samim tim i da utiču na redovnost pražnjenja creva. U drugom trimestru, novonastali nivo progesterona može da uspori proces varenja. Tokom trećeg trimestra, beba najviše poraste, a pritisak na creva - posebno na rektum (zadnji deo debelog creva, koji se završava analnim otvorom), dodatno komplikuje problem, i može da dovede do hemoroida. 

Dodaci gvožđa, naročito u visokim dozama, dodatno pogoršavaju situaciju, kao i preparati kalcijuma. Za nastanak zatvora je odgovorna i suviše procesirana hrana, rafinisana, instant, "brza" i masna hrana, meso i druge namirnice životinjskog porekla, beli hleb i beli pirinač, čokolada i drugi slatkiši, deserti, kakao, crni čaj, kafa. 

Konstipaciju, koja se manifestuje bolom u trbuhu ili neprijatnošću uzrokovanom neredovnim pražnjenjem tvrde stolice, mogu da pogoršaju briga i strah, kao i manjak fizičke aktivnosti.

Pojavili su se hemoroidi! Šta sad?

Ukoliko zatvor postane hroničan, velika je verovatnoća da će doći do pojave hemoroida. Hemoroidi nastaju zbog pritiska na tanke vene anusa i rektuma (anorektalne vene), uz povećan volumen krvi. Hemoroidi su male, proširene (varikozne) vene - podložne upali, stvaranju ugrušaka (trombova) i minimalnim krvavljenjima. U trudnoći hemoroidi mogu da budu posledica, ali i uzrok zatvora. Naime, zbog pritiska uvećane materice na vene trbuha, a pre svega na donju šuplju venu i vene male karlice - usporava se protok venske krvi u predelu rektuma. To dovodi do pojave „jastučića” oko čmara, koji u početku ne bole, ali vremenom, ako su stolice tvrde ili neredovne, javlja se i jak bol.

Takođe, ako trudnica iz bilo kog razloga ima zatvor, mogu da se pojave hemoroidi. To je jedan začaran krug, a jedini način da iz njega izađete je da vodite računa o ishrani.

Kako prevenirati i smanjiti ove tegobe saznajte na sledećoj strani...PageBreak

konstipacija-u-trudnoci
Software:FotoWare FotoStation Created: 2009:05:28 10:23:51

Vlakna, voda, vežbe – da, na pravom ste putu

Da bi se prevenirale ili smanjile tegobe vezane za konstipaciju i hemoroide tokom trudnoće, mogu da pomognu dijetna vlakna, tečnost i vežbe. Dnevni unos vlakana u trudnoći bi trebalo da iznosi 25 do 30 grama - kroz voće (sveže i suvo),

Gde pronaći tolika vlakna?Najbogatije vlaknima su brojne žitarice (ovsene, ječmene, ražane), zatim integralni pirinač, mekinje, integralni hleb.Voće je bogato vlaknima, kojih ima više u svežem nego u zaleđenom ili konzervisanom voću („koža” se skida prilikom konzervisanja, a koža i zrnevlje u voću povećavaju procenat vlakana). Naročito ih sadrže sveže šljive, kajsije i jabuke, ali i suve šljive, suve kajsije i smokve. Povrće je takođe bogato vlaknima, pre svega zeleno lisnato povrće (celer, kupus, spanać), potom tikvice, šargarepa, bundeva, mahunarke. Veoma je važno da pijete velike količine vode, da bi vlakna postigla puno upijajuće dejstvo. U suprotnom, umesto da preveniraju zatvor, ona će da ga izazovu.

povrće i žitarice. Takođe je neophodan unos veće količine tečnosti (10 -12 čaša vode).

Nedovoljan unos vlaknaste hrane se manifestuje neredovnim i tvrdim stolicama, abdominalnim (stomačnim) bolom, generalnim osećajem usporenih creva. Međutim, važno je i ne preterati sa unosom vlakana jer u tom slučaju nastaju gasovi, nadutost, abdominalni bol, a stolice postaju česte i obilne. Vlakna u ishranu uvodite postepeno, jer će vaša creva lakše da prihvate takav pristup nego naglo uvođenje. Zato rasporedite "doze" u toku dana. Umeren unos vlaknaste hrane je od ključnog značaja za borbu sa zatvorom, ali i za njegovu prevenciju. 

Za bolju probavu

Da biste povećali unos vlakana, jedite više svežeg povrća i voća (umesto soka), užinajte suvo voće (kajsije, smokve, šljive, suvo grožđe) - koje sadrži i veliku količinu kalcijuma i gvožđa. Ograničite unos rafinisane hrane, izbegavajte suviše prerađenu hranu koja sadrži šećere. Koristite integralni hleb umesto belog (beli hleb i pirinač imaju odstranjena vlakna - smatra se da je to razlog što pospešuju nastanak zatvora).

Hrana je najbolji izvor dijetnih vlakana, jer obezbeđuje i rastvorna i nerastvorna vlakna. Rastvorna vlakna se duže zadržavaju u gastrointerstinalnom traktu nego nerastvorna. Stvaraju osećaj sitosti utiču na smanjenje holesterola, triglicerida i šećera. Najbolji izvori rastvornih vlakana su: ovas, pasulj, sočivo, krompir, brokoli, narandža, kruška, jabuka, ječam, grašak.

Nerastvorna vlakna se kao nepromenjena izbacuju iz debelog creva, a na svom putu kroz digestivni trakt, čiste zidove creva i skraćuju vreme zadržavanja hrane u crevima. Najbolji izvori nerastvornih vlakana su: pšenične mekinje, mahunarke, kora voća, semenke bundeve i suncokreta, koštunjavi plodovi.

Šta još može da vam pomogne?

Probiotici (poput Laktobacilusa) su živi mikroorganizmi, prirodno prisutni u digestivnom traktu, koji suzbijaju rast potencijalno štetnih bakterija u njemu, poboljšavaju imunitet i proizvodnju vitamina K. Probiotski dodaci preveniraju konstipaciju.

Magnezijum je neophodan za normalnu funkciju mišića, uključujući i mišiće creva. Njegov nedostatak može da dovede do konstipacije, ili da pogorša već postojeće stanje. Prirodni izvori magnezijuma su: zeleno lisnato povrće, orasi, semenke, integralne žitarice.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista