Pravilno varenje olakšava trudnoću

Nezdrava hrana je u najvećem broju slučajeva sinonim za ukusno. Takva hrana predstavlja «lek» za oči, ali «otrov» za telo i dušu. Nije retkost da žene tokom trudnoće odluče da daju sebi oduška kada je ishrana u pitanju i počnu bez griže savesti da jedu sve što je oku dopadljivo.

Navedene tegobe su u velikom broju slučajeva uzrokovane nepravilnom ishranom i lošom probavom - iako ih trudnice, pa čak i pojedini lekari, često nazivaju posledicom hormonalne neravnoteže. Međutim, praksa

pokazuje da žene koje vode računa o svojoj ishrani - mnogo lakše podnose i trudnoću i porođaj. Neretko smo skloni ka parcijalnom rešavanju problema, pa i kada je ishrana u pitanju. Na primer, opšte je poznato da čaj od nane olakšava mučninu u trudnoći. Međutim, ukoliko je trudnica pre toga pojela picu ili sendvič sa šunkom, ili... "nešto još gore", jasno je da primena takvog saveta nema smisla.

Pravilna ishrana ne podrazumeva samo povremeno uvođenje nekih zdravih namirnica u jelovnik, već i "odricanje" od velikog broja nezdravih namirnica, ali i pravilno kombinovanje hrane u okviru obroka. Osnovni cilj treba da bude postizanje pravilnog varenja, kako bi svi hranljivi sastojci bili apsorbovani i iskorišćeni na najbolji mogući način. PageBreak

Uzroci i posledice lošeg varenja

Zadatak probave jeste transformisanje hranljivih sastojaka u cilju njihove apsorpcije u tankom crevu. Upotreba pogrešnih namirnica i jedenje bez smisla i nekog reda, dovodi do lošeg varenja, slabog iskorišćavanja

hranljivih materija i dužeg zadržavanja hrane u organizmu. To za posledicu ima prelazak toksina iz nesvarene hrane u krvotok, to jest intoksikaciju celokupnog organizma trudnice, pa i bebe.

Ljudski organizam nije sposoban da istovremeno u želucu vari više od jedne koncentrisane namirnice (svaka hrana koja nije voće i povrće je koncentrisana hrana). Zato ne treba da jedemo više od jedne takve namirnice istovremeno. Ukoliko, na primer, u istom obroku pojedemo jednu od "zabranjenih" kombinacija - meso i hleb, naše telo, koje je bezgranično mudro, odmah uočava opasnost, jer je za njega probava prioritet.

Organizam mora da luči više sokova za varenje, a to zahteva vreme i energiju. Telo svu snagu troši na varenje, pa počinjemo da se osećamo umorno i bezvoljno. Višak želudačne kiseline dovodi do pojave gorušice. Najzad, hrana koja je samo delimično svarena, napušta želudac uz pomoć peristaltike creva i dalje se transportuje u tanko, a zatim u debelo crevo. Proteinska hrana, usled predugog zadržavanja u želucu istruli, dok veći deo ugljenih hidrata fermentiše. Truljenje i fermentacija ni u kom slučaju ne spadaju u procese koji mogu da koriste ljudskom organizmu.

Beba je vaš najjači motiv

Postizanje kvalitetne probave nije lak zadatak, ali kada nam je motiv zdravlje naših beba, onda se svakako vredi potruditi.

S obzirom da različite namirnice provode različito vreme u organima za varenje, logično je da su razmaci između obroka jedan od osnovnih preduslova za dobro varenje. Na primer, sveže voće se zadržava u želucu oko pola sata, koštunjavi plodovi (orasi, lešnici, bademi...) i sveže povrće - dva sata, složeni ugljeni hidrati (žitarice, hleb...) - oko četiri sata, riba, mahunarke, jaja i sir - pet sati, meso - oko šest sati... Dakle, da bismo omogućili navedenim namirnicama kvalitetno varenje i apsorpciju njihovih hranljivih materija, moramo da ispoštujemo pomenute razmake između obroka.  PageBreak

Kombinovanje i količina hrane

Osim kombinovanja namirnica, važnu ulogu u procesu varenja igra i količina hrane koju pojedemo tokom jednog obroka. Prosečna zapremina želuca iznosi oko 450 mililitara, pa samim tim ni količina hrane koju unesemo tokom jela ne bi smela da bude veća od pomenute zapremine.

Naravno, nije svejedno koju hranu jedemo. Ukoliko pojedemo 450 grama sirovog povrća ili voća, za želudac će to biti prihvatljiva količina. Međutim, ako pojedemo istu količinu mesa ili jaja, pa još u nekoj lošoj kombinaciji, to već predstavlja nemoguću misiju za naš sistem organa za varenje.

Prejedanje je naročito karakteristično za žene tokom trudnoće, iako ne postoje realni razlozi koji to podržavaju. Tolika količina suvišnih kalorija nije potrebna ni majci, ni detetu. Pravilno odabrana i dobro iskombinovana hrana će vam omogućiti da što lakše podnesete trudnoću i porođaj, održite dobru liniju i omogućite bebi da se pravilno razvija.



Primer jednodnevnog jelovnika

■ Ujutru, nakon buđenja, popiti čašu flaširane vode ili čaj, ili ceđeni voćni sok, i pojesti porciju svežeg sezonskog voća.

■ Nakon pauze od minimum pola sata, sledi doručak: ovsene pahuljice natopljene vrućom vodom, suvo voće po izboru, mlevene semenke susama, lana, bundeve, suncokreta, bademi, orasi ili lešnici, kakao. Ponekad može da se doda i banana, iako nije idealna kombinacija.

■ Posle doručka sledi pauza od tri sata, a zatim sledi užina - voda i voće.

■ Ručak: meso ili riba i velika porcija sveže sezonske salate sa maslinovim uljem. Ukoliko se odlučite za vegetarijansku varijantu - može tofu (sir od soje), integralni pirinač, parče integralnog hleba i sveža salata sa maslinovim uljem.

■ Nakon ručka, treba napraviti minimum četiri sata pauze do sledećeg obroka.

■ Večera: palenta sa mlevenim semenkama ili jogurt sa suvim voćem, ili salata od povrća i oraha sa integralnim hlebom.

Sandra Živanović