Kada partneri postanu mama i tata: Kako prevazići krizu nakon dolaska bebe

Ono čega većina ljudi u procesu sazrevanja nije svesna je da su svi novi koraci ujedno i razvojne krize. To znači da promene koje dolaze, sobom nose određene izazove i prepreke koje treba prevazići da bi razvoj mogao da se nastavi. Jedna od prvih razvojnih kriza jeste dolazak deteta u partnerski sistem, koji se sada širi i postaje porodični sistem. 

Žongliranje ulogama uopšte nije lako. Biranje lica za određene situacije zahteva koncentraciju, spretnost i kontrolu. Do sada ste bili uspešan žongler, svi su vam tapšali, ali nova uloga je poput lopte koju želite da ubacite u igru kako biste obogatili svoju tačku, ali ne znate kako da je uključite u već postojeći nastup. Tada se javljaju prve sumnje u sopstvene sposobnosti. Da li ja ovo mogu? Kako je ovo nova uloga, zahteva više truda i energije od vas. Zapravo, traži da uložite više mentalne energije. Ipak, ako uložite previše mentalne energije i istrošite mentalne kapacitete na ovu jednu ulogu, može doći do fizičkog i psihičkog sagorevanja, ali i zanemarivanja ostalih obaveza i uloga zbog manjka energije i vremena. 

Kako proceniti koliko mentalne energije treba uložiti?

•Prvi korak je da procenite novu ulogu ‒ koliko ona zahteva, koliko je novog znanja potrebno, a koliko starog možete da iskoristite. 

•Drugi korak je procena intenziteta libidinalnih investicija – koliko vam je stalo do te uloge, koliko vam znači njeno ostvarenje i koliko ćete biti uspešni u njoj.

•Treći korak je procena ambivalencije – koliko ste za tu novu ulogu a koliko protiv, šta vas vuče ka njoj a šta odbija.

Ako su vam sva tri koraka izrazito snažna u pravcu važnosti, želje i težine kada je u pitanju uloga roditelja, onda ćete verovatno uposliti velike količine mentalne energije. Uloga roditelja je sigurno jedna od najtežih u vašem životu, a ono što vam može pomoći u raspodeli mentalne energije jeste percepcija sebe, tj. shvatanje sebe kao kompetentne, sposobne osobe koja je u stanju da se snađe u ovoj novoj ulozi koristeći već naučene veštine, u kombinaciji sa novim saznanjima.

Pritom, ono što će vam izuzetno pomoći da ne pregorite u ovoj ulozi jeste traženje pomoći kada vam je to i potrebno. Iako želite da se sami izborite, traženje pomoći ne umanjuje vaš uspeh niti vaše sposobnosti. Podjednaka raspodela zadataka oko novorođenčeda će vam dati priliku da predahnete, ali i da zajedno učestvujete u odgajanju vašeg deteta.

Ako su vam početni koraci usmereni na saradnji u roditeljstvu, formiraćete nešto što se zove jak roditeljski savez. Roditeljski savez će vam biti od velikog značaja kako dete raste, ujednačenost roditelja po pitanju vaspitanja i usmeravanja deteta će omogućiti razvoj detetovih potencijala u zdravoj sredini i porodici.PageBreak

Ljubav u troje

Pored promene u vama samima, dolaskom deteta menja se i vaš odnos sa partnerom. Dinamika vašeg odnosa se menja zbog procene da vas je troje u tom odnosu. Ovakav stav i očekivanje da je vaš partnerski odnos nestao ili da je po prioritetima niži od onog sa detetom, dovodi do konflikata u partnerskom odnosu i visokog stepena nezadovoljstva. Zbog umora, uložene energije, imate manje vremena da se bavite partnerom, komunikacija se odnosi na decu, a onaj odnos koji se ticao vas dvoje je u senci.

Često dolazi do osećaja udaljavanja, usamljenosti i nerazumevanja. Majkama se zamera prevelika uloženost u odnos sa detetom, a očevima premala uloženost. I ovakvo razmišljanje i shvatanje novog porodičnog sistema dopušta da dođe do njegovotg prelivanje na partnerski odnos. Treba imati na umu da zapravo postoji više sistema iliti odnosa.

1.Partner i vi – odnos koji je postojao pre deteta i koji se dalje razvija i menja sada kada je dete stiglo. On se bazira na poverenju, intimnosti, uzajamnosti i ljubavi između vas dvoje, gde se zadovoljavaju vaše potrebe za povezanošću, komunikacijom, podrškom i strašću. Ovaj odnos ima elemente zavisnosti (vi od partnera i partner od vas) ali i elemente individualnosti.

2.Dete i vi – novi odnos koji u prvim mesecima intenzivno razvijate i ulažete veliku količinu mentalne energije, a čiji razvoj traje celog života. Ovaj odnos je zasnovan na potrebi deteta za vama i vašoj potrebi da budete tu za dete, da mu zadovoljavate potrebe.

3.Majka i otac – novi odnos koji uspostavljate rođenjem deteta i prihvatanjem svojih novih uloga. Pored ranijeg odnosa kao muža i žene, sada uspostavljate odnos kao roditelji u cilju formiranja roditeljskog saveza kako biste zajedno formirali vrednosni i vaspitni sistem kojim ćete se voditi prilikom odgajanja deteta.

4.Majka, otac i dete – novi porodični sistem koji se rano formira, ali se razvija tokom celog života. Upostavlja se dinamika između vas i deteta, koja se menja sa uzrastom deteta, ali i vašim razvojem i životnim fazama.

Da bi svi ovi odnosi funkcionisali, treba ih negovati. Kada je u pitanju partnerski odnos možete napraviti dogovor sa partnerom da jedan sat dnevno provodite zajedno, ali da pritom ne pričate o detetu ni o svojim ulogama majke i oca. Posvetite se sebi, novostima, mišljenjima, zapažanjima o sebi ili partneru ili svetu. Posvetite se tome da budete VI, ono izvorno JA koje se odnosi na vaše suštinske potrebe i osobine. 

Ako niste u mogućnosti da tokom dana ispoljavate nežnosti, opet izdvojte vreme samo za to. Zvuči kao da morate da uložite dodatnu energiju u ovaj odnos, za koju sumnjate da imate, ali ako napravite raspodelu mentalne energije koju ulažete u ostale uloge i obaveze tako da vam ostane dovoljno za vaš odnos sa partnerom, lakše ćete prevazići ovu razvojnu krizu. Ulaganje u vaš odnos sa partnerom mnogo će značiti vama, ali i vašem detetu koje će učiti od vas kako izgleda kvalitetan i ispunjavajući odnos.

Dolazak deteta sobom donosi prelepe, ali i teške promene. Ono što treba da imate na umu je da su umor, sumnje, konflikti, strahovi, sastavni i normalni deo ove uloge, kao i da niste sami u tom osećaju da nećete izdržati. Oslonite se na partnera i porodicu, prijatelje i na sebe jer posedujete više snage nego što mislite, i dopustite da u svim novim obavezama i promenama nađete vremena za sebe.

Tekst: Jovana Trbojević, master psiholog i psihološki savetnik