Jedan od brojnih paradoksa u klasičnoj medicini je i odnos prema hipotireozi, bolesti koja je poznatija kao Hašimoto. Ova bolest je kao i mnoge druge proglašena neizlečivom, ali mnogi ljudi nisu slepo pristali na protokol lečenja i osudili se na doživotnu terapiju. Oni su danas ljudi koji su nekad imali problem koji se zove Hašimoto, a sada su zdravi.

Članak koji prenosimo objavljen je u magazinu Svjetlost i njegov autor je dr Dino Tomić, specijalista ginekologije i akušerstva koji se više od 20 godina bavi istraživanjem drugih mogućnosti lečenja izvan ograničenih domena klasične medicine.

"Kao lekar s dugim radnim stažom moram primetiti jednu stvar, a to je da sistem obrazovanja ne prati tehnologiju, a kamoli vrtoglavi razvoj ljudske svesti s novim pogledima na sve životne aspekte, pa i na zdravlje čoveka. Mi i dalje dobijamo mlade lekare koji razmišljaju (a nažalost i rade) kao i njihove kolege godinama unazad. Posledica svega toga je more nezadovoljnih pacijenata koji se potucaju od nemila do nedraga u nadi da će naći rešenje za svoje zdravstvene probleme. Nažalost, većina njih jako brzo shvati da im to neće poći za rukom u okviru sistema klasične medicine, koja je zadnjih godina u sve većoj krizi. Većina nas je odavno svesna da se klasična medicina bavi simptomima, a ne uzrocima bolesti, da se bavi pojedinačnim organima ili sistemima, a ne čovekom kao celinom. Da se o bolesti razmišlja na hemijskom, a ne na višim nivoima gde bolest zaista i nastaje. Uz sve to, za (uslovno rečeno) ‘lečenje’ koriste se hemijske materije za koje takođe znamo da imaju nuspojave po ljudsko zdravlje.

Vrhunac svega toga je da se masa bolesti i stanja proglašava naprosto neizlečivim, a na taj se način ljudi osuđuju na doživotno korišćenje medikamenata bez nade u bolje sutra. Nažalost, većina se u svojoj neobaveštenosti miri s ovom situacijom i ulazi u taj začarani krug iz kojeg nema izlaska.

Mi nismo rođeni da budemo bolesni

Jedan od mnogobrojnih paradoksa u klasičnoj medicini je i odnos prema hipotireozi, bolesti koja je poznatija kao Hašimotov sindrom. Ova bolest je, kao i mnoge druge, proglašena neizlečivom. Pre nego iznesem neke činjenice vezane za pristup ovoj bolesti, moram istaći da u okeanu onih koji su slepo pristali na protokol lečenja i osudili se na doživotnu terapiju, postoji i jedno ne tako veliko, ali ipak more onih koji su uzeli stvar u svoje ruke, počeli razmišljati svojom glavom, naoružali se činjenicama i novim saznanjima – i danas su tek oni koji su nekad imali neki problem koji se zove Hašimoto. Sada su sasvim zdravi.

Kada držim predavanja ili se obraćam većem broju ljudi, vrlo često postavim pitanje: "Jeste li ikad razmišljali šta vam se to dogodilo: ako se osvrnete unazad pet ili deset godina, setite se jedne vedre, radosne i zdrave osobe, koja se budila s osmehom na licu. Za tako kratko vreme taj osmeh je zamenio izraz bola i patnje, a neki se sada bude umorniji nego što su legli, bez volje i snage da krenu u novi dan. Šta je tome uzrok?" Mi nismo rođeni da budemo bolesni, nesrećni, nevoljeni. Dakle, ako pronađemo uzrok koji je doveo do takvog našeg stanja, rešićemo se i svih muka.

Prva greška

U samom startu, razmotrimo što se događa kad odete kod lekara pa se ustanovi da je vaša štitna žlezda u hipofunkciji. Po protokolu, u većini slučajeva dobićete supstitucijsku terapiju, veštačke hormone, koji treba da nadomeste nedostatak vaših prirodnih.

Dodavanjem hormona spolja, organ koji je inače u hipofunkciji stavlja se potpuno izvan funkcije. To je kao kad bi nekoga ko je povredio nogu, umesto rehabilitacije i postupnog jačanja muskulature, smestili u invalidska kolica. Bilo bi za očekivati da vrlo brzo u potpunosti izgubi funkciju hodanja. Kao ginekolog vam mogu predočiti da to isto radimo s jajnicima kada nekome damo kontracepcijske pilule, ali to ima sasvim drugu konotaciju.

To je prva i katastrofalna greška: umesto da se organ, odnosno štitna žlezda, jača i stimuliše, ona se stavlja sasvim izvan funkcije, čime ubrzavamo njeno propadanje. Zdrav razum nalaže da se nešto što je oslabljeno jača ako ga mislimo vratiti u prvobitno stanje, ali, nažalost, u klasičnoj medicini zdrav razum često nije premisa od koje se polazi.

Tri ključna preduslova

Druga vrlo bitna stvar je što se gotovo niko od lekara ne bavi ispitivanjem uzroka, zbog čega je došlo do slabljenja funkcije štitne žlezde. To je nekad mukotrpan posao i naravno da je najlakše napisati recept, ali šta stoji iza tog poteza pera malo se razmišlja.

Dakle, ako krenemo da istražujemo, moramo istaći da je u najvećem broju slučajeva poremećaj autoimune prirode. Šta se to dogodilo da imunološki sistem počne da napada svoje organe, pa i štitnjaču? Da bi došlo do poremećaja imunološkog sistema, potrebna su tri ključna preduslova. Kao prvo, genetska predispozicija. Kao drugo, okidač. I kao treće, nastanak tzv. sindroma propustljivog creva.

Iako ne možemo promeniti naše genetske predispozicije (u današnje vreme je i to pod znakom pitanja), autoimuno stanje možemo sprečiti uklanjanjem okidača crevne propustljivosti. Fenomen propustljivog creva tada počinje stvarati more drugih problema. Dolazi do prelaska crevnih mikroorganizama u druge sisteme gde im inače nije mesto. Onda, recimo, s ešerihijom u urinarnom traktu počinje borba koja je unapred izgubljena, sve dok se ne reši sindrom propustljivog creva.

I, naravno, tom prilikom se koriste enormne količine antibiotika na dug period, što celu situaciju još produbljuje i pogoršava.

Uzroci crevne propustljivosti

Na osnovu nekih istraživanja možemo istaći nekoliko potencijalnih uzroka crevne propustljivosti. Na prvom mestu se nalazi preosetljivost na gluten, koji može dovesti do nastanka celijakije, a ova dalje do nastanka mnogih autoimunih bolesti, između ostalog i Hašimotovog sindroma.

Jednostavnim uklanjanjem glutena iz ishrane neki su se ljudi rešili svojih problema i bolesti. Dakle, ljudi koji imaju Hašimoto najpre treba da izbace gluten iz ishrane, kao mogući uzročnik crevne propustljivosti. Ako je gluten bio jedini uzrok te propustljivosti, ta osoba bi trebalo da očekuje potpunu remisiju antitela, pa funkciju štitne žlezde može čak vratiti u normalu za 3-6 meseci. Ako ne, mora se kopati dalje.

Drugi vrlo važan okidač nastanka crevne propustljivosti su paraziti. I pored kvalitetne ishrane, ukoliko postoje paraziti u crevima može doći do nastanka niza autoimunih bolesti, pa i Hašimota. Dakle, neophodno je temeljno čišćenje creva od parazita. Na trećem mestu je prevelik broj nekih vrsta patogenih bakterija, posebno otpornih sojeva, kao posledica neselektivne upotrebe antibiotika. Na četvrtom mestu bio bi nedostatak nekih oligomineralnih materija, pre svega joda, a potom i cinka koji učestvuje u obnovi sluzokože creva, a zatim i glutamina koji ima istu ulogu. I, na petom mestu, po meni najvažniji okidač nastanka autoimunog mehanizma, pa između ostalih autoimunih bolesti i Hašimotovog sindroma – jeste kandida.

Kao posledica našeg neurednog života, preterane konzumacije šećera u svim namirnicama, proizvoda od belog brašna, previše masnih i teških mesa i mesnih prerađevina, previše mlečnih proizvoda, gaziranih pića i alkohola, dolazi do povećanja pH, odnosno zakiseljavanja organizma. Samim tim stvoreni su fantastični uslovi za prekomeran rast gljivica u crevima i za njihovu dominaciju. Najvažnija od njih je kandida, koja je toliko moćna da ceo organizam može da stavi pod svoju kontrolu.PageBreak

hipotireoza-moze-da-se-izleci-dr-dino-tomic-o-vezi-kandide-i-has


Kad kandida postane gospodar

Vrlo zanimljiva priča. Problem je kada dotad verna kandida preuzme komandu i pretvori svog gospodara u svoga slugu. Ona tada počne da vam piše jelovnik i diktira stil ishrane i života. To je jedan od najmoćnijih i najprisutnijih živih entiteta u prirodi. Savršen čistač organske prirode, ali nekada nažalost ume oterati s ovog sveta i neko nedužno ljudsko stvorenje. Olako shvatanje nje i njene uloge može skupo koštati svakoga. Milioni ljudi na ovoj planeti leče se od kojekakvih lakših i izuzetno teških bolesti pod pogrešnom dijagnozom i, naravno, pogrešnim lekovima, koji im još više pogoršavaju ionako teško stanje, a da pritom ni sami ne znaju – nažalost ni njihovi lekari – u čemu je problem.

Povišena kandida i ostale gljivice poseduju strahovito moćne mehanizme kojima blokiraju sve obrambene snage organizma domaćina, držeći ga na granici života, gde on služi isključivo njenoj svrsi i njenoj ishrani. Blokira enzimske i hormonske sisteme, uvodi vas u stanje energije s padom telesne temperature, sa svim posledicama tog teškog stanja. More dece leči se od poremećaja pažnje ADHD, a odrasli od poremećaja mentalnog stanja kojekakvim lekovima koji nemaju veze s uzrokom tog stanja.

Moćni mikotoksini izazivaju takve promene ponašanja koje mogu biti gore od efekata bilo kojih psihoaktivnih supstanci. Poznato je da se životinje koje se hrane užeglom hranom (zbog aflatoksina) ponašaju agresivno, grizu jedna drugu nekad i do smrti. Hiljade ljudi (više žena – 10:1) ima hipotireozu, i kao mladi su osuđeni da doživotno piju lijekove, a nisu ni svesni, nažalost ni njihovi lekari, da se hipotireoze i lekova mogu rešiti za relativno kratko vreme… Kad bi znali da to stanje upravo (u najvećem broju slučajeva) izaziva kandida. Mnogo srčanih i plućnih bolesnika takođe su u sličnom problemu, s istim uzročnikom. Neki autori idu i dotle da tvrde kako je kandida direktan izazivač karcinoma kod čoveka. Čest je slučaj da se na laboratorijskim pretragama ne nađe kandida u datim uzorcima, ali na modernim biorezonantnim aparatima dijagnostikujemo kandidu u velikom broju. To je samo još jedan od pokazatelja koliko klasična medicina u određenim segmentima zaostaje za nekim novim pristupima dijagnostike i lečenja.

Ogroman je broj onih koji su se rešili Hašimotovog sindroma i niza drugih bolesti autoimune prirode, kao i raznih alergija, samim tim što su se rešili kandide. Dakako, borba s kandidom nije laka; to znaju oni koji su je prošli ili je upravo prolaze, ali drastično popravljanje zdravstvenog stanja u svim segmentima je ogromna nagrada za uloženi trud. Jedna vrlo važna stvar vezana za lečenje kandide je da korišćenje raznih farmaceutskih preparata daje samo kratkotrajno poboljšanje. Najveći uspesi su se postigli primenom prirodnih metoda lečenja. Možda će nekima biti čudno da kao lekar klasične medicine dajem ovakve savete, ali upravo me je ogromno iskustvo na ovom polju učvrstilo u mojim stavovima. Tajna dobrog zdravlja je u kontinuiranom čišćenju organizma No, vratimo se Hašimotu.

Za moguće rešenje ovog problema ključne su tri stvari. Kao prvo, to je čišćenje organizma od mogućih okidača autoimunog poremećaja. Ne znam za moćniju i blagotvorniju biljku na planeti od belog luka. To je najmoćniji čistač organizma, prvenstveno creva, od svih patogenih mikroorganizama, uključujući naravno i kandidu. Problem s belim lukom je, naravno, to što ima jak i nekima neprijatan miris. Taj moment se lako može sprečiti tako što ćete svakog jutra tokom 1-2 meseca uzimati na prazan želudac, pola sata pre jela s čašom vode, 2-3 cela oljuštena čena belog luka. Popijete ih jednostavno kao što pijete neki kapsulirani lek. U tom slučaju ćete izbeći neprijatan miris u ustima i nećete imati gorušicu ili gastritis zbog iritacije sluzokože želuca. Ključna stvar je da beli luk, tako neprobavljen, u svojoj prirodnoj kapsuli, dođe do debelog creva i tamo lagano počne da otpušta svoje lekovite sastojke. Upravo se u debelom crevu i nalazi najveći broj tih okidača crevne propustljivosti.

U prvih nekoliko dana imaćete navalu neprijatnih gasova, jer kandida prilikom uništavanja otpušta razne toksične gasove, ali se za par dana to svede na neku prihvatljivu meru. U iskazima mnogih mojih pacijenata i prijatelja koji su primenili ovaj savet nalazim samo neizmerne znake zahvalnosti za ovako jednostavno, a učinkovito uputstvo i način da poprave svoje zdravstveno stanje. Priče ljudi koji su ovo primenjivali i njihovo oduševljenje poboljšanjem vlastitog zdravlja takođe možete naći na internetu, pa i s nekima od njih kontaktirati i razmeniti zdravstvena iskustva. Naravno, creva možete čistiti i svim drugim prirodnim metodama koje su vam poznate ili ih negde pročitate.

Vremenom, mi se silno "zaprljamo", kako na energetskom, tako i na fizičkom planu, pa naš organizam naprosto ne može više normalno funkcionisati. Oni koji to shvate već su na pola puta ka dobrom zdravlju, a oni koji preduzmu konkretne mere u smislu čišćenja na oba nivoa, na sigurnom su putu u srećniju budućnost.

U celoj priči nikako ne smemo zaboraviti ni regulisanje našeg pH statusa. To znači da moramo izaći iz kiselog i preći u bazno stanje, jer u tim uslovima kandida i još neki patogeni mikrobi ne mogu opstati. Osim saveta da u ishrani koristite što više sirovog povrća, jedan veoma dobar način da to postignete je kupanje u sodi bikarboni. Dakle, 1-2 puta nedeljno 1 supenu kašiku sode stavite u kadu s toplom vodom i potopite se 20-30 minuta. O tome koliko je, uz sve ostalo, važna i fizička aktivnost, mislim da ne treba ni govoriti.

Druga važna stvar za popravak oštećene sluzokože creva je unos cinka i vitamina A i D, kao i magnezijuma koji je zaista višestruko koristan za ljudsko zdravlje. Svakako, kad je u pitanju Hašimoto, nezaobilazan je i jod. Jedan od provereno dobrih načina unosa joda u organizam je uzimanje 1-2 kapi u 2 decilitra vode Lugolovog rastvora na svakih 3-4 dana, to jest dva puta nedeljno tokom 2 meseca.

I treća ključna stvar je stimulacija štitne žlezde, koju smo spomenuli na samom početku. Jedan od načina kojima se to može postići je primena infracrvenih lampi tokom 10 minuta jedanput dnevno."