Rinolalija predstavlja poremećaj artikulacije kod izgovaranja svih glasova, koji imaju nazalan prizvuk. Razlikujemo dva tipa rinolalija: otvorene i zatvorene. Kod otvorene rinolalije (lat. rhinolalia apherta) uzrok je palatošiza (rascep) mekog nepca, dok kod zatvorene rinolalije (lat. rhinolalia clausa) uzrok je opstrukcija nosa (tumor, zapaljenjski proces u nosu).

Kako nastaje rinolalija?

Kod otvorene rinolalije poremećaj govora ogleda se u oticanju vazdušne struje u nos, a razlog tome je nedovoljan kontakt između mekog nepca i zadnjeg zida grla, tj. nemogućnost odvajanja grlene od nosnih šupljina. Zbog slobodnog prolaska vazduha kroz nos dolazi do nemogućnosti formiranja svih, ili pojedinih glasova, pa to nije samo rezonantni već i artikulacioni problem. Većina rascepa ima genetsku osnovu i javlja se pretežno u porodicama u kojima takve anomalije već postoje. Kada govorimo o poreklu ove anomalije, nju treba tražiti još u embrionalnom razvoju, odnosno prvim nedeljama posle začeća, dok je beba u stomaku. Koštano i meko tkivo na gornjim delovima usta nastaju u procesu koji počinje još u četvrtoj nedelji fetalnog razvoja. Sedma i osma nedelja fetalnog razvoja smatra se presudnom za formiranje orofacijalnih delova. Malformacije (pogrešno formirane strukture) kao što je palatošiza pripadaju tom ranom periodu (4 – 8 nedelja) embrionalnog razvitka, jer tada usled urođenih devijacija ne dolazi do srastanja orofacijalnih tkiva. Kod zatvorene rinolalije prisutna je neprohodnost nosnih hodnika, pa nos gubi svoju funkciju rezonatorske kutije. Do neprohodnosti može doći usled devijacije nosnog septuma, adenoidne vegetacije (treći krajnik), hronična zapušenost nosa, prisustvo tumorskih formacija različitog porekla, parcijalna atrezija (sužavanje) hoana...

Kako se uspostavlja dijagnoza rinolalije?

Dijagnoza rinolalije se postavlja na osnovu kliničke slike i lekarskog pregleda uz neophodne analize koje propisuje otorinolaringolog. Za dijagnozu rinolalije, potrebno je da lekar ustanovi postoji li anatomski ili funkcionalni problem. 

Šta možete da primetite u govoru?

Kod većine dece sa rinolalijom oštećena je artikulacija, odnosno izgovor glasova (npr. glasovi m, n, nj mogu da zvuče kao b, d, dj).
Najmanje su oštećeni vokali (a,e, i, o, u), zatim nazali (m, n, nj), pa laterali (l, lj), potom plozivi (p, t, k, b, d, g), frikativi (ili strujni glasovi: z, s, ž, š, f, h), a najviše afrikati (đ, ć, dž, č, c). Iz tog razloga, govor dece se jako teško razume.

Artikulacioni problemi, kod ovakvog poremećaja, nastaju iz više razloga:
1. neadekvatan vazdušni pritisak u usnoj duplji
2. deformiteti gornje vilice, zagriza i zuba
3. dispraksične funkcionalne smetnje jezika
4. način govora (spor govor)
5. gubitak sluha
6. slušna percepcija
7. problem osnovnog glasa
8. problemi savladavanja čitanja i pisanja.

Problemi sa artikulacijom dalje usporavaju razvoj analize i sinteze reči (primer analize: reč "bata" se sastoji od glasova "b"-"a"-"t"-"a"; primer sinteze: glasovi "b"-"a"-"t"-"a" vezani daju reč "bata"). Nepoznavanje strukture reči (odnosno nemogućnost da se one razlože i sastave) ukazuje na neizgrađen unutrašnji govor. Ovakav motorni sistem blokira i razvoj slušne percepcije, odnosno načun na koji čujemo glasove. Motorni (putevi produkcije) i auditivni (slušni) putevi su međusobno tesno povezani.PageBreak

Kakve posledice možemo da očekujemo?

Posledice takvog "unutrašnjeg" govora održavaju se na savladavanje čitanja, a u mnogim slučajevima i na savladavanje pisanja. Najveći problem se ogleda u samostalnom pisanju, tj. autodiktatu. Deca pišu onako kako govore; posledično, sa velikim problemima u izgovoru idu i veliki problemi u zapisivanju izgovorenog.

Povezane vestiNataša D. ČabarkapaKako prepoznati disleksiju i pomoći detetu

Deca i odrasle osobe koje imaju problem nazalizovanog govora vremenom nauče da stvore kompezatorni mehanizam (mehanizam nadoknade), kojim se koriste pri govoru. Takva kompezatorna tehnika se zove Pasantov nabor (tj. zatvaranje nozdrva, potiskivanje jezika ka mestu rascepa, pomeranje artikulacije u nazofaringealni prostor).

Kako reagovati?

Tretman rinolalije se zasniva na lečenju osnovnog oboljenja koje je uzrokovalo njen nastanak. Dakle, lekar je prva karika u lečenju rinolalije. Ukoliko je u pitanju otvorena rinolalija koja je nastala zbog rascepa usne i nepca neophodna je hirurška intervencija kojom se uspešno otklanja anomalija. Druga karika je logoped, koji nakon hirurškog zahvata radi sa detetom na korigovanju pogrešnih modela govora, na uspostavljanju nove neuromuskularne koordinacije i pravilnom izgovoru glasova.

Iskustvo rada sa rinolalijom

Deca sa rinolalijom najčešće dolaze na logopedski tretman oko treće godine života. Razumevanje je najčešće očuvano ali je govor, ako uopšte i postoji, jako teško razumljiv. Najčešće, većina dece nema aktivan govor, odnosno koriste samo neke vokale. Uloga logopeda u tretmanu dece sa rascepom je dvojaka. Prva se ogleda u davanju podrške roditeljima dece. Neophodno je da se roditelji ohrabre, da im se objasni da je moguće, bez posledica, korigovati anomaliju  i da im se stručno objasni kroz koje faze će tretman da se odvija. (U ovoj fazi je često neophodna i podrška psihologa koji istovremeno radi na snagama deteta, na samopouzdanju deteta, koje je osnova napredovanja, kao i na podršci roditeljima).

Druga uloga se ogleda u obučavanju roditelja kako da postupaju sa detetom, kako da ga stimulišu i podstiču razvoj detetovog govora, prvo receptivnog, a zatim ekspresivnog govora. Aktivno učešće logopeda u rehabilitacionom postupku od samog početka veoma je značajno za dete zbog toga što se roditeljima daju instrukcije kako se koja vežba izvodi, što doprinosi tome da se osnovne govorne funkcije razviju na vreme, u periodu fiziološkog razvoja govora. Logoped je prvi koji najbolje može da proceni koliko je uspela korekcija, jer će kroz govorne vežbe videti da li su stvoreni odgovarajući uslovi za artikulaciju glasova i razvoj kritičnih glasova. Na osnovu toga logoped će da proceni da li je u pitanju loše formirana navika za protok vazdušne struje ili postoje još neki otežavajući faktori za izgovor glasova. U tom slučaju, ako već niste bili kod lekara, dobićete preporuku od logopeda kome da se obratite. Ako se radi o detetu predškolskog ili školskog uzrasta logoped treba da ostvari kontakt sa vaspitačima i učiteljima i da im objasni detetov problem i obezbedi prihvatanje deteta sa rinolalijom od  strane socijalne sredine.

Rinolalija može da predstavlja ozbiljan problem kada deca postanu svesna da drugačije govore od svojih vršnjaka. Tada se dešava da odbijaju da govore, što dalje može da stvori emocionalne probleme. Takođe, zbog ovog stanja može doći do usporenog razvoja i kasnije, do teškoća u savlađivanju školskih veština, posebno čitanja i pisanja. Iz tog razloga, od izuzetne važnosti je obratiti se logopedu i početi sa radom na problemu.